Žena

19 ЖЕНА

А Милева је говорила: — Слушај, ујаче! Ти си паметан човек, ти ћеш ме разумети. Како се ја могу сад удати, кад знам, да ћеш ми одсад и ти и мати п отац и сви шиљати младожење, да ме уклоните с пута Милици. Ја бих у сваком младожењи гледала човека, који хоће да ме узме не мене ради, него што вна да не може добити млађу па мора узети старију. Мислим да и ти то потпуно и схваћаш и одобраваш.

— Вараш се, дете! Го би значило да схваћам и одобравам да се утамани свет. По твоме не треба, да се удаје ни једна старија, јер ће неко валда помислити: Удаје се само зато да направи места млађој. И просе је само зато, што не могу добити млађу. А по томе не треба да се удаје ниједна млађа пре старије. Па на тај начин да се ни једна не удаје. То ви сад, децо, хоћете да се умешате у божију промисао и да изазовете смак света пре времена и божије воље.

—— Ја сам ти говорила озбиљно, рече му Милева прекорно.

— А ја ти рекох моју последњу! узвикну Милица.

— Лепо, децо! Нећете да се удајете. Хоћете да саградите од очеве куће женски манастир. Само не знам како ће бити са фондовима тога манастира. Мислите ли, да ће достићи толико, да можете проводити живот без цели, живот празан>

Милева у први мах поцрвене, што је код ње ретко. Па онда рече лагано: — Ти имаш право, ујче. Ти си заиста паметан човек. Ја хоћу с тобом да говорим у четири ока. Молим те, Милице, остави нас мало насамо.

Милица послуша сестру, пако је није разумела, А Милева је говорила ујку потпуно мирно и прибрано: — 'Ти си, драги ујче, изговорио ону реч, која ми се непрестано као магла окретала по глави. Живот празан и живот бев цели! То није у мојој нарави. Ти добро знаш, и то не треба да ми верујеш тек на реч, да ја нисам никад чезнула за празним разговорима, друштвом, најмање ва мушким. Сад је време да се пспуне моји снови и пресече овај чвор, који видим свима смета. Од тебе вависи све. Ти ту треба да помогнеш.