Žena

426 ЋЕ НА

Катица Барковићева и окитила га венцем од природнога цвећа, које је иришка задруга приложила. __ Са бурним клицањем: „слава јој!“ дочекали су Срби своју песникињу, а на свима се видео израз велике радости, као да је мила покојница опет оживела.

Митровачко певачко друштво отпевало је са пуно осећаја и вештине „воскликните!“ После те тачке говорила је гђа Олга Дра Костића из Шида.

Лепо је приказала идеалан живот Милицин, њезину љубав према своме народу, родитељима, природи и свему што је лепо. Дивно је оцртала њену песничку душу.

Онда су сентомашке сестре предале леп свежањ цвећа, а Румско пев. друштво певало је красно и одушевљено „Фрушкој Гори“.

После њих читао је г. професор М. Јовановић из Новог Сада „поздрав“ гђе Савке Суботића, у којем она лепо подучава омладину, како да живи и како да се одева. |

Затим је декламовала гђица Катица Барковић „Пред спомеником М. С. Српкиње“, од „Мире“. Овај лепи спев, који је пун песничких мисли и њежних осећаја, свима се допао. |

А свечаност је завршило Раковачко ратарско пев. друштво „јединство“, са дивно и тачно отпеваном песмом: „Што ћутиш, ћутиш“...

Свечаности су присуствовала изасланства: Београдске женске задруге, која је послала своју тајницу, вредну гђицу Хомсову. Видесмо изасланице женске задруге: Осечке, Вуковарске, Митровачке, Румске, Земунске, Новосадске и многих осталих задруга и разних друштава. И Богословска омладина из Сремских Карловаца послала је свога изасланика г, Стасу Вукотића.

Друшта, која нису могла присуствовати, поздравила су брзојавно и писмено ову свечаност.

После откривања споменика, одржан је банкет, на коме је присуствовало до шездесет особа. Г.

Стеван Радић је поздравио изасланства и судело-

пр