Žena

РОКА 465

ном узрок Ава и његова строгост, а кад смо ми стигли, било је већ касно“. Да је ова оцена тачна, види се и по томе што она тек као зрела девојка добија у руке књигу писану новијим правописима, тек 12. октобра 1849. поклања јој Вук Караџић срп. нар. пословице, тада она ступа у преписку са Вуком, но она је тада била већ 22 године.

После бурне 1848. и 1849. године наступају тешки дани по српски народ, сваки се осећао преварен у надама, народ поцепан, а награда му је била празна титула српског патријарха. Овако се тада мислило и осећало у деда Авиној кући, под притиском тих осећаја налазила се и тетка Милица и показује се слаба жена, тражи утехе у туђини, познанство са Вуком и Мином одводи је у Беч, ту се упознаје са Немцима. У Бечу код Вука и Мине почиње она познавати чисто српско песништво, но то јој тешко пада, јер је већ зрела девојка, окупиле су је друге мисли, нашли јој младожењу Немца, али она се сећа оних несрећа и жалости, што је својим очима гледала у бурним годинама; свесна је, да су томе узрок Немци, па не може да буде издајица свог рода, не може љубити оног, који мрзи њен народ.

Ово су њене речи, овако је она осећала онда, када је била у Бечу код Мине у гостима. И ако су њих две биле присне пријатељице, ипак је било међу њима и неке противности, јер се у Бечу око

Мине купили Срби, напротив пак Милица је гурана у немачко друштво, што је другим речима: око тетка Велиле купили су се Немци. Шта је томе био узрок> Тешко је данас погодити, можда љће

бити и то што је она према тадањем духу времена однегована и васпитана у немачком духу, па је налазила више разонођења међу Немцима, но ја држим да је међу двема пријатељицама тада владала суревњивост, јер по причању мојих старијих, тетка Велила била је према тадањем укусу призната као лепота и то необична, на њој су биле изражене све дражи лепоте оног времена. Она је била свесна

своје надмоћи, те је у многоме била услед тога и