Žena

Пе ВЕНА

нас долазе. Јер је њен рад тако бујан, снажан и темељан, да ће се њена Но и њена рука осећати и после тридесет година.

А том и таком њеном раду у нашем селу сад је више од тридесет година. Она је нама помагала, да подигнемо здраво покољење, а којем данас село почива. Погледајте по селу, зађите по кућама, изађите на њиве, уђите у опћину, друштва и задруге, свугде ћете наћи реда и рада, што га мало где има. Наше је село за 30 година овамо постало угледно село. А то је у првом реду заслуга наше сеоске Дике. Тако је данас зове с поносом и велико и мало.

Њена кућа била је увек сваком отворена, и сељанима и странцима. Ко дође са странеу село, не може проћи, а да не види нашу Дику и од ње не чује коју мудру.

Кад је била у шездесетим годинама, имала је у кући својој за сваку врсту рада поуздану замену, коју је она однеговала, па је и више доспевала него пре, да се бави поуком омладине. Долазила су јој деца и-младићи, особито девојке, јатомице на поуку, тако, да јој је поучавање омладине био главни посао и занимање до краја живота. А свакога је до ситница упутила, поучила и посаветовала, и све што је само могла, сама је собом и практично показала. Била је то у њеном дому права стручна школа за живот.

Пођите, ево, од куће до куће, од жене до жене и од девојке до девојке, па ћете од свакога чути ком су уста прорезана, да је шта-било добра у раду и поступању од Дике научила и присвојила.

Дика је наша у потпуном смислу оличен раду животу и живот у раду.

Приповедач престаје...

Обојица смо је благосиљали и дубоко уздахнули, што је више међу живима нема, и што таких сеоских дика свако село нема. М. Ђ.

а њи

ППИ У и АРВ На ван. 1