Žena

456

ЋЕ НА

ит

Делија девојка. /

Боже мили чуда великога,

Већ јунака нема ниједнога! Нема више Марка Краљевића; Нема више девет Југовића; Нема више Топлице Милана; Нема више Косанчић Ивана;

"Нема више Страхинића бана;

Нема више Синђелић Стевана! Нема више... који некад бише, Сви су били, па су изгинули.

Ал' ако је мера за јунаке, Да отрпе муке свакојаке, Онда знадем по избор лепојку, Знам јунака делију девојку: Која може игру поиграти И до беле зоре издржати С пуно ватре и јуначког плама, У сувише кратким ципелама. А ту, сестре, већих мука има, Но када су српским хајдуцима — Ударали клинце под ноктима.

На њој руво, то је руво сила, Под рувом је панцир ударила; На шеширу све што Господ даде, Има шума, башта и ливаде; На ливади голубица снева, А имаде и белих мишева! У ушима пола киле злата, Црну мачку носи око врата, — Мачка јој се до прсију свила У лисицу руке затурила; Реп паунов ствара јој лепезу, Браћо моја, будте на опрезу!

Ал) шта вреди на опрезу бити, Кад је сваког знала покорити! Куд год дође, к'о кад војска прође,