Žena

о

НЕНА

Разочарање. 4

Усанб извор снова мојих лепи,

Тек ждрело што му као авет јапи, Около пустош, нигде свеже капи,

Да наде слабе пре пада окрепи,

Него кб град кад усев смрви рани, Празнина гола по души ми пала, Па ме раскида као каква хала Канџама оштрим тихо, натенани.

Замало па ћу изнемоћи цео, Без срџбе мушке, кб травка незнана Међ' трњем самим у скривеном куту,

И док још живим заборава вео Скриће ми име, ко лишће бршљана Натписе мртвих на крсту погнуту.

Сентомаш. Андрија Перков.

Постанак жене.“

И створи Господ црва најмањег; А напослетку створи човека; Најпосле њега! Не ко последњег, Него да буде први довека. Да би још Господ милост повећ'о, Човеку три је жеље обећ'о И све три жеље одмах постић' ће, Нек само жели, моли, добиће. Погледа човек горе, у страну, Погледа доле — и он уздану. На земљи многи понор видео И рај би му се боље свидео.

„Па дођи сине, — Господ говори, Небо ће широм да се отвори!“ Ал» човек поглед у кам сакрио, Не жели више што је желио.