Žena

Ва ВОЋА 609

Нисам се срдила на такове речи, нити сам се могла срдитп. Али нисам хтела ни да ми говори о оном, што су му већ говориле очи.

— Молим вас, не говорите ми сад ниочем. И сутра ни о чем. Ја морам да дођем у једној ствари још на чисто.

Шта ли ће ми рећи мати моја! Могу ди ја ва неколико дана кући2

Сутра дан је Даница писала матери својој овакво писмо:

Драга и мила моја мајко!

Шаљем тип дневник, где сам бележила све што

се самном догађало, од када смо се растале. Тамо је све. Прочитај га, па ми изреци пресуду. Како ти решиш, онако ће бити. Ма како да решиш, молим те само једно, немој ме одбити да о празницима дођем и видимо се. Ја. тебе волим можда већма но икада. Је ли да смем доћи 2 Старој мајци љубим по сто пута руке.

Твоја покорна и несретна кћи

Даница.

Када је Даница отправила то писмо и приложила дневник, проводила је као у грозници. Са својим колегом избегавала је по могућству сваки разговор, а нарочито онај разговор, што их је обоје највише занимао. И тако је њевина гровничавост прешла и на њега.

Срећом је одговор стигао брго, већ обратном ноштом. Он је био кратак:

Мила и једина моја кћери!

Ја п твоја мајка чекамо те и бројпмо тренутке, који нас још растају. Твоја стара мајка шаље ти искрену честитку. А ја, мати твоја, молим се Богу, да ти избор буде сретан п благословљен. Ако икако може бити доведи нам п твога ђувегију. Жељне смо да га видимо.

Љуби те и очекује те жељно твоја

мати Тина.