Žena

86

ВЕНА

И уста су јој нешто топлија, Усна од меда мало меднија.

Куо да је људског соја племена —

Ал' само мало више медена. Бог му је-повл'о; он ју желпо, 4 Ал чудан живот с њом је створпо: Јер кад се сети њена постања, Када му дођу часи сазнања, Уста јој љуби, дах јој увише, Каже јој анђ'о, ва њом уздпше... Ал' кад се сети да је слабија, Тад му се одмах чини ружнија, У мрак је гура, мрак ју покрио, Чак је п роба од ње створио.

она мисли, у светској бури, Постаће анђ' о, кад се кпнђури. И људски данп све су тавнији Човек би живот бољи, друкчији; | Дан ноћ се молп, пали кандила, 4 Молнптва већ се е њиме сродила, | Са три_му жеље ружно испаде, | Па вад их моли све на хиљаде, А када сплног Творца преклиње, | Анђела правог прво спомиње. |

Догрде богу — већ је сувише, Ког'ко тај човек моли, уздише, И повла наду, нека довека Подиже душу сваког човека, Молитве сплне нето већ уставп Нек своје стање и сам исправџ. Не може небо вемљи да свуче, Ал' може небу да се уввуче, Он кад се дигне и она с њиме, Кад једно друго за друга приме, Земља ће е' рају доближит' цела, И тад ће имат' свога анђела. Апђела не мож' у сага и беди Имати онај, кој га не вреди. Гребострек. .