Žena

ЋЕ НА 298

Прије него што завршим овај кратки извештај, дозволићу себи, да Вам приведем још неке статистичке цифре, које се односе на овај период. При садашњој началници у Институт је примљено 337 ученица од којих је свршило 101, и то у годинама: 1889., 1891., 93., 95, са шестогодишњим течајем. Свега, од почетка Института па до данас примљено је у њ 450 васпитаница и то Црногорског поданства 205, Аустријског 203, Турског 32, Српског 9 и Бугарског 1; потпуно свршило и добило диплому 140, од који су: 86 Црногорака, 32 Српкиње из Далмације, 3 из Херцеговине, 6 из Босне, 2 из Краљевине Србије и Албаније, 2 из Хрватске, по 1 из Славоније, Бугарске и Љубљане.

РКенски напорни рад и умирање мале деце.

У „Жени“ је било већ више пута речи о једној истини, која се не може никако оспорити, па ма колико песничке природе биле склоне да то поричу. Наиме било је речи и изношени су докази у том правцу, да уопште: што је народ мање културан, тим теже послове товари на жену. А жена што има тежих послова, тим мање рађа и тим више тамани плод свој. То се показује у највећој мери код дивљака, где је убијање новорођене деце сасвим јавно и уобичајено. Тамо је жена толико претоварена, да јој је потпуно немогуће да врши и те послове и да задовољи материнским дужностима у иоле већој мери.

Сад је у новије време медецински саветник др. Јосиф Грасл изазвао велику сензацију са својим студијама: О упливу претераног женског рада на смртност мале деце. Он је доказао, да прекомерни женски рад не упливише штетно само на рађање деце, него упливише штетно и на умирање мале деце. Ствар је врло природна. Тај претерани рад упливише штетно не само на хотимично, него и на нехотично стамањивање деце.

Ова истина, која данас у научном свету хвата све то јача корена, не би никако смела да прође