Žena, May 01, 1913, page 37

ЋЕ НА 298

Прије него што завршим овај кратки извештај, дозволићу себи, да Вам приведем још неке статистичке цифре, које се односе на овај период. При садашњој началници у Институт је примљено 337 ученица од којих је свршило 101, и то у годинама: 1889., 1891., 93., 95, са шестогодишњим течајем. Свега, од почетка Института па до данас примљено је у њ 450 васпитаница и то Црногорског поданства 205, Аустријског 203, Турског 32, Српског 9 и Бугарског 1; потпуно свршило и добило диплому 140, од који су: 86 Црногорака, 32 Српкиње из Далмације, 3 из Херцеговине, 6 из Босне, 2 из Краљевине Србије и Албаније, 2 из Хрватске, по 1 из Славоније, Бугарске и Љубљане.

РКенски напорни рад и умирање мале деце.

У „Жени“ је било већ више пута речи о једној истини, која се не може никако оспорити, па ма колико песничке природе биле склоне да то поричу. Наиме било је речи и изношени су докази у том правцу, да уопште: што је народ мање културан, тим теже послове товари на жену. А жена што има тежих послова, тим мање рађа и тим више тамани плод свој. То се показује у највећој мери код дивљака, где је убијање новорођене деце сасвим јавно и уобичајено. Тамо је жена толико претоварена, да јој је потпуно немогуће да врши и те послове и да задовољи материнским дужностима у иоле већој мери.

Сад је у новије време медецински саветник др. Јосиф Грасл изазвао велику сензацију са својим студијама: О упливу претераног женског рада на смртност мале деце. Он је доказао, да прекомерни женски рад не упливише штетно само на рађање деце, него упливише штетно и на умирање мале деце. Ствар је врло природна. Тај претерани рад упливише штетно не само на хотимично, него и на нехотично стамањивање деце.

Ова истина, која данас у научном свету хвата све то јача корена, не би никако смела да прође