Žena

| ЊЕНА 458

Кад видеше Срби соколови,

Да Бугари Турчина сломише

На истоку тврђе освојише,

Тад и они јуриш учинише,

Са запада продир направише,

Поскочише на турске бедеме,

Све тврђаве редом освојише,

Са северне и западне стране,

Опколише тврђу Илдирима,

Где нађоше пашу — Шукри пашу,

И његове редом доглавнике.

Многу турску заробише војску,

А са њоме три паше цареви,

Па их свијех Срби предадоше,

Баш Ивану главном војеводи. „Паде Једрен, паде турска глава Ускликташе Срби и Бугари,

Па се љубе и грле јуначки,

А слогом се диче и поносе. Цар Фердинанд краљу Петру пише: „Хвала теби мио побратиме,

Хвала нек је твојој дичној војсци,

ја освојих Једренета града!

Братску помоћ заборавит' нећу“. Мило било од Србије краљу, Што Бугарској он земљи поможе, Што му војска образ осветлила На Једрену граду бијеломе. _

Па он своју опозива војску,

Да се врати у земљу Србију.

|5

Очевидац освојења Једрена. 14, марта 1913. г.

Село Секјун — под Једреном. Штаб Тимочке дивизије Северо-западни сектор.

(Ова ће се песма продужити у другом броју. Долази и оно, што је после дошло. — Пр. ур. „Жене“.)