Žena

Весела драмска слика у једном чину. Својим ученицама написао Мита Ђорђевић.

Јулка се чује иза завесе где пева; затим до-

лази. На позорници је Милица, слуша је и изненађује се, а кад је опази да долази, скрива се. ·

. ПРВА ПОЈАВА.

Јулка: (пева): Лепо ти је рано уранити.

Милица: Весело куме и стари свате!

Јулка: (Изненађује се): Милица!

Милица: (Наставља) Гле, Јулке, како је весела! Па је баш изабрала песму, од пре четрдесетосме, из доба, кад је још моја мајка носила кратку сукњу.

Јулка: А већ ти да се не исмеваш, не би остала жива! јест, весела сам. (иронично) јест, изабрала сам песму од пре четрдесетосме, кад је моја и твоја мајка носила кратко; па шта онда! (Исмева је). Ти си опет сва модерна! Ваљда хоћеш да ти певам: Ала имаш очи, или све тако на ах, ех, их, ох, ух! То је модерно, а Лепо ти је рано уранити — није модерног Мени је лепо рано уранити, па макар то било из времена (увређено) Марије Терезије, а не твоје мајке! Знаш! (Окрене се.)

Милица: (Подругљиво) Ти се канда љутишг Немој, срце моје! Шкодиће ти! (Озбиљније) Него ја сам ти сасвим друго нешто казала, а ти ме ниси разумела. Не замерам ја теби, што певаш баш те речи, и што ја ваљда не знам — видиш ти мудрице — да је лепо рано уранити То је и мој деда, који се за пет сати сит наспава, говорио: Ко рано рани две среће граби. Него је овде реч о песми, о арији, знаш, о мелодији. Та твоја песма је стара прастара, а мелоција талијанска.

Јулка: (Публици) Е, гле ти ње! Она би хтела да има право, а нема. (Њој) Песма, која каже, да је лепо рано уранити, не може никад престарити. То је прво. (Нада се појављује и зауставља се.) А

#) Приказано на Спасовској забави српске више девојачке школе у Новом Саду '913. године.