Žena

32 ОВА

живања, све је годинама опробано по великим болницама, а чињени су разни експерименти на животи. њама. Када се другим путем утврдило, да је овај пли онај начин исхране шкодљив, онда ву хранили пацове, беле вечеве пи друге животиње том неповољном храном, па су ти експерименти потврдили раније претпоставке. 'Гек је у новије доба утврђено, колико је на пример шкодљиво хранити се самим месом или одвише многим месом. Данас се зна, да после таке исхране наступају у доцнијем добу тешке болести. Муамфоп и Тћишег хранпли су на пример 14 пацова 3 месеци самим мебом, па су 6 пацова угинули, а онп други нису ни мало расли, него ву чак ударили натраг. Ко би покушао да храни кокошке са, месом и крвљу, уверио би се, да не носе више јаја, добијају равбарушено перје, те се из тога види, да каквоћа хране упливише чак и на спољашност. Др. Лорапд пише врло занимљиво о томе, колико начин исхране и множина хране утиче на наше живце. Центрп наше умне снаге могу правилно да раде само онда, ако је правилан крвоток, а недовољан или сувише нагао крвоток упливише на разне начине штетно на нашу умну снагу. Разноликост хране упливише чак у извесној мери и на начин мишљења, Начин исхране упливише не само на нервозу, него може да упливише и на душевне болести ако у храни нема довољно фосфора, креча п других хранљивих соли. Познато је, колико начин исхране упливише на здрав сан, упливише на душевни расположај; начин исхране може да умпрује и да узбуђује у великој мера,

Данас је наука утврдила: каква треба да је исхрана па да подигнемо спагу наших мишића, или чак и умну снагу.

У свакоме правцу од великога је значаја недовољна и прекомерна исхрана. Обе су штетне, само недовољна исхрана скраћује век у већој мери а прекомерна исхрана ако и не скраћујн тако брзо век, она повлачи за собом тешке болести. Наше данашње друштвене прилике створиле су на једној страни велику сиротињу; на другој страни многима се пресипа. То је узрок што се тако често скрхају и једними други.