Žena

ВЕНА 55

је под Турцима толико заостао. Дружите се са оним светом, нека у вами гледа идеал, кога треба да достигне. Стварајте са тамошњим учитељицама и са доктором курсеве за домаћице, будите апостол културе и напретка. И ја вас уверавам, ако се љубављу одате том послу, биће вам пријатније но да идете по журовима, позориштима и биоскопима. |

Ето тако ми је говорио генерал. А ја сам осећала у души, да он одбија сваку моју молбу унапред, а уједно ме теши и даје ми савета, шта треба да радим. Хвала му и на томе. Сви други, с којима сам до сад говорила о живљењу у оном крају, где ми сад идемо, тврдили су, да онде образована жена никако не може живети, и да ја тамо ни 14 дана не могу издржати. И сви ти други мисле, да се ја у домазлуку потпуно разумем. Бар да је тако, ја бих онда са мање, много мање страха полазила на онај пут.

Љуби вам руке ваша послушна кћи ге

Меланија. =

Београд, 21. септембра 1913. Љубезни отац!

Мати је већ три дана овде. Зашто сте је пустили да дође овамо, кад није здрава. Тражила је згодну девојку, која зна и кувати, и обећавала јој је сваку плату, коју зажели, само да пође са мном, али је немогуће наћи такву девојку или жену.

Сирота мати, она је у очајању. Замислите, целе прошле ноћи седела је. крај моје постеље, плакала је и извињавала ми се, што ме није учила домазлуку, као што је већина наших матера учила. своје ћери.

ја добро знам, да сам томе највише крива ја. ја нисам за те ствари имала воље и мати ме је штедела. Мати сад мучи и себе и мене. Она у 0чајању узвикује: Камо среће да сам умрла, па да си добила маћеху. И прича ми, како ју је њена маћ к упрегла још у 13 њеној години у домаће послове