Žena

ВЕНА 13:

Шта, каже: — Зар и гласовирг И канабе. Чудо нисте понели и канарине. Коме то и на што тог И где ћете сместити 2

Мени се срце стегло. ја сам га погледала као крвника. Добро што Ненад не беше у онај пар онде. Док су се товарна кола кретала лагано напред, ми остадосмо у Приштини, да се мало одморимо, и да разгледамо Газиместан и Муратово тулбе, Где је био и гроб цара Лазара и Обилића и косовских јунака. Ох, ала сам страховито плакала на оним гробовима. Осећам у себи да нисам јунак. За ову нову борбу, у коју полазим, недостаје ми снаге, а хоће ли бити довољна само воља2 У

јуче смо стигли на место. Не знам шта се догодило са клавиром; оне друге су се ствари на путу прилично раздрускале. А овде скоро нигде ничега. И јао, какве су нам собе. Када смо лане били код. чика Марка, сећаш се, какав је у њега био свињац. Чист, патосан, осветљен електриком, Да ми је само знати с којег ћу краја да почнем. Само да почнем и онда држим да ће све лакше ићи. Ноћас смо преноћили у једној чиновничкој кући. На слами, покривеној ћилимовима. Није било тако зло спавати, као што сам мислила. Само сам тешко заспала. Ненад је у заспао, ја сам дуго плакала. И изађе ми пред очи царица Милица. И као да ме прекорева. Какве су њу страхоте чекале после изгубљења Косова, њу и оне друге жене. А зар ми, данашње жене да не умемо да се нађемо, после освећеног Косова

То ми је улило мало храбрости. И кад ми ма шта буде тешко, сећа ћу се ње. Ох, само да почнем, само да почнем.

Љуби Вам руке Ваша несретна кћи

Меланија. Косово Поље, В“ 20. окт. 1913. Мили моји родитељи!

Опростите ми, што сам у једном слабом часу очајања, кад бејах далеко од Вас, а дошла у сасвим нове прилике, написала онако непромишљено писмо. И још сам написала: Ваша несретна кћи. Не, не, ја нисам несретна. Била би само онда несретна,