Žena

48 ЖЕНА

нарочито утиче на дете, па јој дозлогрђава и само материнство.

У Србији се највише на овом радило, Тамо су установљене школе за домаћице, тамо имамо материнско удружење, тамо летњиковце ва слабуњаву децу и слично. У нас је на потпору матерама за време порођаја почела да ради „Женска Читаоница Посестрима“ у Новом Саду, радило се у Сарајеву а наши напреднији родољуби траже већ од дужега времена, да се поједини манастири употребе за летњаковце за слабуњаву децу, само су за сад слаби пагледи за то, јер су наступиле веома жалосне прилике после укидања наше народне црквене автономије.

У најновије доба опажа се живљи и напреднији покрет, код појединих наших женских добротворних друштава, те можемо очекивати, да ће ускоро наша женска добротворна друштва отпочети живљи рад, нарочито на оном пољу, које се тиче матере п одојчета.

У свима вападним државама, опажа се у последње време стално опадање порођаја. Сви се стручњаци слажу у томе, да то није од „божије воље“, него од људске воље. Матере се, па и очеви боје многе деце Сиротиња због сиротиње, а они којима се прелива, хоће да живе и троше, па би им била деца на „сметњи“.

У немачким и француским новинама води се стално велика борба око тога, да ли је ова нова по јава код културних народа од штете по човечанство пли није, Једни заступају мишлење, да је у првом реду ствар матере хоће ли да рађа или не. И тврде, да напослетку није то главно, да буде што више деце, па ма болешљиве и недовољно исхрањене, него је главно да буде макар мање деце, али здраве, добро храњене и неговане. А жена која мора да ради као и њен муж ван куће, у фабрици, не може да исхрани и подигне како ваља петоро, шесторо и више деце.

Други истичу, како није ни мало сигурно, да ћемо са мањим бројем деце постићи то, да та деца буду здравија и боља. И у Француској већ од више

| ј |