Žena

СЕРЕНА

Ко К) Приповетка;

Има већ десетак година, како се Олга, из једног великог места у Бачкој, удала у Србију. У лето 1912. године писала је својој сестричини Меланији овако писмо:

Драга Меланија!

Господин Ненад не да ми никако мира. Пре њеколико месеци видео је у моме албуму твоју слику. Распитивао се о теби, и ја сам му описала твоју мудру главицу и твоју идеалну душу. Од оно доба ме непрестано мољака, да му дадем прилике да те види. Разуме се, има најозбиљније намере. Господин Ненад је добар пријатељ мога девера, па и ако сам га и досад познавала, ја сам се врло брижљиво распитивала о њему. Чула сам само доброга. Шаљем ти његову слику и молим те промисли се и јави ми: Били се ти удала у Србију2 И има ли овај млади поручик изгледа2 јер сасвим на празно, не бих волела да долазимо. Молим те покажи ово писмо стрини и чики, па ми онда одговори. Ми смо сви хвала богу здрави и тд.

Београд, 14. јула 1912. Љуби те твоја сестра

Олга.

У писму је била слика младог кршног и лепог поручика.

Крајем истога месеца добила је Олга од стрине писмо, пуно свакојаких новости, а на крају је дометнуто као узгред: „Што се тиче писма, које си писала Меланији, ти знаш ону нашу пословицу: Девојачка су врата свакоме отворена.“

Олга се обрадовала тим речима, јер је знала, да је ствар већ упола свршена. И објавила је Меланијинима и дан, када ће доћи с господином Ненадом..

== Али није дошла. Господин Ненад морао је на

маневре и никако му нису дали одсуство. После

_ маневра дошло је до мобилизације, па онда до балканског рата. |

Српска“је војска напредовала, и у целом срп-

_ском свету и ван Србије наступило је грозничаво