Žena

74. ЖЕНА

носила о врату испод хаљине онај мали кретић од часног крста,

Не знам многе појединости па живота. деде и мајке, али внам да су живелп срећно и да су се по божијем закону поштовали и пазили. Деда је рзводио сваке недеље мајку у шетњу, на чему је била благодарна. Нису нп једног спромаха отерали са свога прага, куповали су српске књиге, прилагали на српску школу, пи помагали сваку српску ствар. Мајка је била вредна, гледала, је кућу п кујну, а уживала је, ако је уграбпла времена, да помаже деди у занату.

Деда је много пре ње умро. Она је продужила. занат и васпитала своју децу, да буду часна, радина, па п просвећена.

Кад дође дап њихова свечарства, и дан смрти мога деде, онда се облачила у црно, повезала главу црном марамом и палавила сама на дедин гроб. А када се враћала, ма колико да је сакривала сузе, видело се по њо', да је много плакала. Децу је своју друге дане изводила на гроб њихова оца.

Кад бејах одраслија, мене је занимала идила моје мајке, п ја покушах да сазнам још неке појединости. Алп кад год сам је пптала, ма падалека: кад јој је деда први пут вајавио своју љубав, како је онда бпо у том обичај, је ли ју деда јако волео п слично: она се вероватно привидно расрдила и казала мп; — Какве сте ви данас девојке, наопако. Пошто бп се ја усудила, да тако што запиштам моју мајкуг А једно ти могу казати: — Није било онако, како пише у Видаковићевим романима. Није момак стао пред девојком, нштп муж пред женом, па да јој држи читаве прпдике о љубави. То је онда било срамота. Што су имали да кажу, то се видело из понашања. Дапас се много говори, али се мало осећа и ради.

Како било да било, моја је мајка бпла срећна у браку. А она је своју срећу много прпписивала оном крстићу из Јерусалима, А мени чешће долаваше још као девојчици у памет мпсао: — Може бити да би под оним прпликама долазила срећа код њих и бег часног крета,

Онај свет је био са малпм задовољан, уживао је