Žena

МАРКЕ ЈНА | 15

у свом раду, у својој кући и деци. И тако је мало било онога, што данас ствара несретан и назадовољан живот.

Када је одрасла моја матп, онда су се још увек удавале девојке по нахођењу родитељском. Алп је таковвани романтизам већ почео да диже главу. То је било у добу прелаза, када је издисало старо време, а ново још било у колевци.

Моја је мајка била напредна жена, п обравовала је моју матер што је могла боље. Моја је мати ишла после основних школа у таковвани лер (Цећг) где су се училе понајвише трговачке кћери, пемачком језику, евпрци, ручном раду, а нешто и основпма науке.

Онда су већ ушли у обичај балови., Али какви беху ти баловиг Приступа су пмали само позвана, А ако је која дошла са матером непозвана (у прво време догађало се и то, јер свет није одмах сазнао нарав тих балова), онда су дта аранжера ухватила пспод руке матер, а двојица кћер, па пх свечано пзвели из дворане. (О том се опда дуго говорило по целој вароши,

Но покрај све ове финоће, да приступа имају само позвани, ипак се задржао стари обичај, да девојка не сме на пгранци да бира играче, него мора са сваким да игра, које год позове, Ако отпочне која пгра могла је казати: — Молим прошћавајте, ја ову игру не играм, И тада јој нпко пије могао ништа, Али ако је већ почела с неким какву игру, рецимо цепл-полку, па другог играча одбије у истој игри, онда се пије могла извињаватп да је уморна, пли да каже: Хвала! јер је у том случају осрамоћенп играч имао права да је јавно ћуши, Таквих је случајева и било. Један је трговачки помоћник бБушао једну „фрајлицу“, која га је одбпла, па кад је дошао њен отац п дознао у чему је ствар, он ју је Бушио по другом образу, рекао јој: крмачо, п одвео ју сместа кући, Та се после није нп удала.

Девојачка су врата бпла п онда отворена, али не као данас удварачу,него само провиоцу. Мој је