Žena

=1

ИЛА ______ 7

Да код свога туђин буде, Код туђина несносан;

Да му други песму пева, Сам за певку да не зна. Умири се, умири се Горка судбо ти моја! Ништа Марко не захтева, Само дај му покоја...

Када се то догађало, мене још не беше на свету. Ја сам тек, као дете, слушала како отац изиграва Краљевића Марка пре но што устане из постеље, То је било у оно доба за ме највећа радост.

— А шта знаш ти мамаг питала сам.

— Мама није хтела, каже отац. А да је хтела, могла је бити вила.

Мени се увртило у главу да будем вила. Само док дорастем изиграваћу позориште, шетаћу по улицама, на беседама ћу играти, док ми не спадну ципеле с ногу.

ж # »

У моме детинству тешко да је било у мени нечега, што би подсећало на моју „слатку“ мајку. Па ни на матер. — 'Ги си, дете, нека ветрогоња, говорила ми је мајка. Шта ће још бити од тебег Витлаш се по улици с мушкарцима као у опкладу. Девојка мора бити скромнија.

Да је моја „слатка“ мајка бар доживела, како се не испунише њене речи. Док бејах шипарица, заиста. сам по мало што-но кажу трчала за мушкарцима, а кад се озбиљно задевојчих, изнели су о мени да сам горда и избирачица.

Нисам била горда. Алп ми се није милело играти, јер сам осетила како ти играчи ваударају на пиво, вино и дуван. Но то ми беше само непријатно. Али ме је отуђивало кад сам говорила с тим људима. Тако су били некако празни, па онда груби. И кад сам помислима: Овај ће ти бити можда муж, кога ћеш морати поштовати, па и пољубати, ја сам се стресла. Боље је да умрем.

пак сам имала у деби нечега од мајке. Нечег практичнога, вамо у нешто другој форми. Зашто ни