Žena

ЕН а

пробуди се, ослухну, па се окрете на другу страну. А у полу-сну је помислио: — Докле ће већ то таког То се и опет чаркају и пушкарају предстраже 2

Но већ после кратког времена хорило се бугарско: — Ура! и осуше се плотуни.

Српски офисири будили су се из сна. Неке је још у шатору погодило пушчано зрно. И војници поскакаше на ноге, али не сви. Неки су лежали са пробијеним грудима и раздрусканом главом на слами. Погинуше, а не дође им до свести, шта се догодило, и какви су им Бугари — савезници.

Бугари су јурили у густим редовима, обасипаху српске војнике са ужасном ватром, а њихово страховито Ура, пролазило је кроз срч и кости српских војника, који су тражили своје пушке и фишеклије.

Знате ли шта значи то: Тражили су пушке и фишеклије 2 Значи: И сред онаквог ужасног стања хтели су да се боре. И ако се изненађеном српском војнику слеђавала крв у жилама, после неколико тренутака слеђавала се крв у жилама изненађених бугарских војника у још јачој мери. Они су морали бити тврдо уверени, да ће српски војник сред оног ужасног налета оставити и пушку и фишеклију и у дивљем бегству спасавати главу. — Преварише се!

Како се прикупише ти људи, како покупише пушке и муницију, како су се у првом часу одупрли, то они знају. И само они. Ми обични људи, то разјаснити нисмо у стању.

ја сам многе и многе распитивао, да дознам шта је у оном часу ишло по њиховој глави и шта се догађало у њиховој души. Ни један ми то не умеде описати. Неко је шкрипао зубима, неко је изгрдио „бугарске подлаце“, а неки ми рекоше : Морали смо.

Заиста морали су. Они не причају зашто су морали, али осећају да су морали. И то морали не само да се боре, него и да — победе. Њихова историја, њихово предање, прошлост и будућност њихова народа гонила их је, да забораве на свој живот. Они су били онде застуци једне велике