Žena

ВЕНА 161

тој биљној храни може се наћи у великој мери оно што ни у једној ·-другој биљној храни, а то је беланчевина.

Кромпир.

У кромпиру има око 75% воде 15% беланчевине 0'' масти 20%, угљених хидрата, 0'' целулоза и 14 минералних соли. И наш народ једе много кромпира, и ако не толико колико у неким крајевима Ческе и Словачке, где се народ поглавито храни од кромпира.

Кромпир сам по себи веома је укусна храна, али као што смо видели има и сувише мало беланчевине, а још мање масти. Има једино угљених хидрата, али ко хоће само од њега да живи, неће наћи довољно здраве хране.

У пределима где је мало сунца, или у кишовитим годинама кромпир је у погледу хранљивости лошији него иначе, јер од сунчане светлости зависи колико ће се штирковог брашна развити у кромпиру. Нашим домаћицама треба приметити, да она фина арома која даје нарочити укус кромпиру, изгуби се ако кромпир није зготовљен као што треба. Кад кромпир очистимо од љуске метемо га у хладну воду, па га онда кувамо.

Онда ће кромпир изгубити свој укус и оно што је на њему тако пријатно, изветриће. Стога треба кромпир кувати са љуском, одприлике пола сата, док омекша. Кад је кромпир скуван треба га што пре изнети на сто, јер што дуже стоји све више губи од укуса. У свако јело које се готови кромпиром, требало би тек онда скуван и ољуштен кромпир метути у јело, кад већ скоро хоћемо да јело донесемо на сто. Ко воли кромпир, а храни се у гостионици, треба да иде раније, јер кад доцније дође кромпир већ изветри и имаће од њега слабу вајду. Уз то кромпир што дуже стоји зготовљен, постаје све тврђи.

У кромпиру има дрвенастих делова, у које су умотане ћЋелијице штирка, те ако кромпир није добро зготовљен, изгубиће много од своје хран-