Žena

ЖЕНА 165

— Покушала је она то, вели домаћин. Али нема ауторитета код детета. Запустила га је, па нити је дете што слушало, нит она може што с њим.

— А ти, драги зете, ако смем питатиг

— ја, драги тасте. сувише сам пргав за то, шта ли. По ваздан у послу, желео бих увече мало мира, и кад не иде као што треба, онда зло и мени и детету. Господин учитељ много је мирнији од мене, напослетку и вештији је од мене у том послу. Нека се свако држи свог заната. Не можемо сви све.

Доктор заврте главом, као да му се не допада сасвим оно, што мало час слушаше. Па онда поче испитивати даље: Господин учитељ дошао је, да одржи са Симом час. А зашто Сима није дочекао господина учитеља!

— То и јест оно, што је у торби, рече домаћин. Код ове деце нема реда, нема послушности, нема ничега. Када дођу кући, ја ћу да сунем на њих као дивљи вепар. Не ваља! Мати чим их види, она ће да их љуби и опрости им. Наравно, не ваља ни то.

Шта мислите, господине учитељу, шта је то да је овако скоро свуда пошло у страну са данашњом децом2 пита доктор. Па не упућујемо ми њих, него деца васпитавају нас2

—- Има томе више узрока, рече учитељ. Данашња школа тражи веома много од деце. Деца немају свога детињства. Немају довољно игре, зрака. Рано их прежемо у јарам, и дајемо им да вуку терете, за које је слаб њихов ум и њихова плећа. ја мислим, да и не може данас да иде све као што треба. А чим што запне и помрси се код деце, тешко је исправити.

— Треба да се уведе друга школа, потпуно друга школа. Од основе па до универзитета, вели доктор. Слушао сам ја то,и напослетку слажем се с тим. И кад би за неколико година метнули докторе за министре просвете и лекаре за начелнике и секретаре у министарству, ја држим да би ти пре извели потребне реформе у том правцу од