Žena

1 4Е и __ ЖЕНА вилно је, да се отворе и врата и прозор, јер са једне стране није доста. Док је у соби промаја, треба добро покрити болесника до грла, а ако је зима и промаја јача, можемо покрити болеснику и главу за то време, само се ветрити мора.

Добар зрак се не може очувати само ветрењем, јер се ни ветрити не може стално, нарочито не може, зими. Треба пазити, да се рђав зрак ре развија у соби погрешкама нашим. | –

Болесничка соба не трпи многе особе. Јер свака. особа удише из зрака оксиген, кисеоник, оно што оживљује, а издише из тела угљену киселину, која је шкодљива. Када се многе посете накупе око 'болесника, па остану дуже времена и направе од болесникове собе прело или касину, више шкоди болеснику. покварени зрак, но што му користи оно мало разониде, које му пружају посете. |

Где нема електрична осветљења, треба пазити на

· помоћну светлост. Лампа што светли петролеумом најшкодљивија је. Кад четири човека дишу преко ноћу

соби, кваре толико зрак, као када гори сву ноћи петро- —

леумска лампа. Ако је заврнемо да слабије гори, квари зрак још јаче. Ако се болесник боји мрака, или је иначе потребна кроз сву ноћ светлост, најбоље је кандило, у коме је чист зејтин. 1 Овде је доста било речи о такозваној мртвој околини болесниковој. А сад је реч, каква би требала да буде жива околина болесникова. У првом реду долази она особа, која негује болесника. ћ Та особа треба да је телесно чиста, а душевно“ мирна. Болест и болови стварају у болеснику раздраженост, нестрпљивост, пргавост, па је с њим тешко. Што се болеснику не може дозволити, треба му мирно објавити, али се никако не треба с њим дуго препи- _ рати, У ситницама, где год је могуће, треба му дати за право. 1: | ___ Тежег болесника није добро остављати сама, али га не треба сувише ни разонођавати. Кад мирно лежи, не треба га сваки час морити питањима. Кад се смири, онда се одмара телесно и душевно, па га треба