Žena

36 ЖЕНА

садио онамо, где их природа није била одредила.

— Истина, чико!

— Видиш дете, човеку је пошло за руком, да уметничким укрштавањем створи нове врсте воћа, цвећа, па и животиња. Зар није н. пр. и мазга постала _ једино човечјом вољом> Данашњи човек у извесној мери одређује, које ће врсте животиња живети у његовом крају, па и на земљи, а које не. Он оне, које су му корисне, умножава и насељава, а оне, које су му штетне, утамањује. Па зар ово не значи, да је човекова рука помало захватила већ у стварање 2!

— Како се узме, чико!

— Не може нико порећи дете, да наша земља не би изгледала друкчија, да се на њој није појавио човек и изазвао велике промене. Данашња наука, хемија, необично се напреже, да од неорганске материје створи органску, да од мртвога створи живо. Многи тврде, да јој је то већ пошло за руком, наравно код најнижих врсти, али је и то доста, да се докаже, како је у развитку света могло постати од мртвога живо. Човек у целом свом раду не може против природе, али је он изучава и подражава је у своју корист. | — Велики су чико ти успеси човекови. Али реците ми молим вас, шта кажу те ваше пунонадежне "јуноше, о телесној и душевној трулежи, што се развија међу људима заједно са њиховом културом.

— Е види само дете, како си заједљива. Досадањи човек није умео друкчије, зато је тако и било. Претерао је у уживању, · надраживању, у себичности, _али то још не значи смрт. Наша је данашња култура била бездушна, али она неће и не може тако остати. — А због чега се надају, чико, ти ваши пунонадежни да неће тако остати 2

— А зарти можеш и помислити дете, да ће човечанство вечито стварати само за неке» Људи су сваким даном све паметнији и образованији. Њима попостаје све јасније, да је све зло дошло отуда, што се једнима пресипало, а други бу Ри" у беди и мраку.