Žena

|

ЖЕНА 228

има и то по неколико, није дужна млети жито, пећи хлеба ни прати рубља; имаде ли двоје служинчади, није дужна готовити ни јела; имаде ли више, не мора радити ништа.“ Муж не сме злостављати и вређати жену у њезиној части и слободи, јер би у том случају био тешко кажњен.

Девојци, када се удаје, морају родитељи дати као мираз: одела, робиња и камила. Код нас тек у новије доба добијају девојке мираз, који не одговара ни приближно делу, што га добијају синови, а најмање оном делу, што су добијале Јеврејке. Земљиште када би кћи добијала у мираз, није се смела удати изван свога племена, да се не преноси баштина на друго племе. „И свака кћи у племенима синова Израиљевих, којој допадне наследство, нека се удаје за кога из породице племена оца својега, да би синови Израиљеви сачували сваки наследство отаца својих.“ Давање мираза беше код Јевреја правилом, те је отац био дужан, да даде кћери мираз примеран своме сталежу. Иметак, што би жена донела, припадао би њој, а муж би само управљао жениним иметком, но морао би увек на захтев женин положити рачун о управљању иметком. Ако жена не би била задовољна његовим руковањем и управом, имала је права, да му одузме управу иметком.

Јеврејски правници побринули су се, да осигу рају правни положај жене, особито у наследном праву, да би јој тиме осигурали будућност и после смрти мужевље Ако би жена умрла без потомака прве го“ дине иза венчања, имао би муж цео њен иметак вра-_ тити најближој њезиној родбини; умре ли жена у другој години, мора вратити само половину; после измака две године брачног живота припада иметак мужу неограничено.

Приликом развенчања или смрти мужевље има жена да добије од мужевље имовине, ако је била де војка када се удала, 200, а ако је била удовица, 100 _ сусима. Вереница, којој умре вереник или се веридба _ поквари пре него што је доведена под балдахин, има. у случају нове удаје право на 200 сусима, но ако је