Žena

130 ЖЕНА

ПОЈАВА У. | Улази др. Живковић, човек миран и сталожен.

Др. Живковић. Здраво, Милане! Јеси ли вредан >

Марковић. Сервус, докторе! Изволи сести. Извини, за тренут-два ћу бити готов (пише даље).

Др. Живковић (прилази прозору и отвара га). Тако. Да се човек угуши, тако је загушљиво (седа и разгљеда по соби). (Соба би имала довољно кубичних метара ваздуха, само је претрпана разним којештаријама (показује руком на претрпане столове). Као на вашару — свега и свачега. И, да богме, онда није чудо, што многи чиновници умиру од сушице. Прашине с прста на списима. Немогућно је таку собу добро очистити од прашине. Међутим прашина је главни савезник сушице.

Марковић (прекида писање смешећи се). Ниси ми давно био у канцеларији, те су часови из хигијене изостали (пали цигарету).

_ Др. Живковић. Опет пушиш до подне. Рекао сам ти да је то шкодљиво. Квари стомак и крвне судове.

Марковић. Море остави! Нек шкоди. Чудни сте свеци ви лекари. Немој пити, немој пушити, немој јести. То ово то оно; немој се жестити, и Бог те пита шта све не прописује ваша хигијена, кад на крају крајева на једно излази. Умрети мораш, те мораш, а пре а после; било од ове или оне болести.

Др. Живковић. Кад би то тако било као што ти мислиш, онда би сувишна била свака тежња за напретком. Умрети морамо те морамо и онда нашто лупати главу и мучити се. Треба живети рахат, док се може. Не треба сузбијати болести, него пустити нека. нас конабе и пустоше као некад куга и колера. Дабогме, кад си ти као интелигентан човек таког миш-

ења, онда није чудо што сељаци и...

Марковић (прекида га). Но, но. Немој се жестити. Нисам ја то озбиљно мислио тако. Радим од пет сати ујутру, па сам се нарадио и наједио.