Žena

ЖЕНА Ма 188

Марковић. У твом оцу је изгубљен један војвода Путник. Вера (смеје се). Или бар Наполеон. Шта ради

тета-Смиља» Пре неки дан сам је видела у башти где шета. Јако се променила. Ја сам јој се кроз. ограду

јавила, али ми је она тако хладно одвратила, као да се нешто љути на мене. Не разумем, шта може бити томе узрок >!

Марковић (за себе). Има дете право. И на њу

је љубоморна (гљасно). Та није, дете моје. Болесна је,“

па јој је све досадно. (прекида разговор). Реци ми јеси ли што послом дошла»

Вера. Са великом молбом.

Марковић. Да чујем.

Вера. У мојој соби лежи један сиромашак, коме је граната одвалила ногу. Сад је већ толико здрав, да може ићи кући. Па му је страшно тешко без ноге. (жалостиво). Има петоро деце. Ми смо му обећали, да ће добити вештачку ногу од „Црвеног Крста“... Па кад би били добри, да се заузмете. Ми смо хтеле

да му саме набавимо ногу, али су нам одговорили, да

је најбоље преко „Црвеног Крста“ тражити; онда ће најбрже и најсигурније добити добру ногу. _ Марковић, Добро. Ја ћу доћи данас у болницу и разговараћу с доктором. ИМ Вера (радосна прилази Марковићу, хвата га за руке). Хвала, чика Милане. Ви сте златан човек. Морам Вас закитити (кшти га цветом, који је држала у руци). Тако. Прави момак. ; (Улази гђа Анђа, намођена и накинђурена.)

ПОЈАВА УП.

Анђа (која је ушла баш у часу када Вера за-

дева цвет Марковићу — афектирајући). Пардон, ако сам можда у незгодан час ушла. Послужитељ ми рече, да могу слободно ући. Марковић. О, молим. Изволте, изволте.