Žena

146 ЖЕНА

Теби је до кићења, а опремаш жену на операцију. 1 Дуго ти је чекати да одем или да умрем, него си почео мени на очиглед, да правиш оргије и да ме срамно вараш.

Марковић (у неприлици). Али молим те, то је невина ствар. Мало је пре била Вера, да моли нешто за једног несретника, па ме дете без икаквих задњих мисли закитило. у

Марковићка (огорчено). Ха, ха, ха! Сита сам ја те невине деце, око које ти већ одавно облећеш, а све под заштитом твог „Црвеног Крста“. Да богме, досадила ти болесна жена, па мораш тражити разоноде.... Др. Живковић. Али госпођо, немате право што сумњичите и вређате невина човека. Ја вам јамчим, да немате право. |

Марковићка. Остав'те, оставте. Знам ја врана врани очи не вади.

Бркић (полугласно). Је ли му то требало !

" Марковићка. Одавна ја пратим твоје кораке. Нису мене бадава упозоравали на то, да ће пући брука и да ћу „лепе“ ствари дочекати.

Марковић (у запари). Ово је, тако ми Бога, да човек полуди! ПЦ

Марковићка (све жешће). Од неког доба си се сасвим избезумио. Нити си дању нити ноћу, као други честити људи, код своје куће, него све неке седнице, | неке те дужности распињу, а овамо ти не избивају из канцеларије којекакве Анђе и Вере. Да богме, и све по некој званичној дужности. |

Марковић (очајно гледа на др. Живковића). Је си ли видео мога чуда» ј

Др. Живковић (слеже раменима). Видим, али не разумем, или боље рећи разумем и жалим те.

Марковићка. Одавно ја гутам и мотрим твоје кораке, али си ми најпосле ипак долијао. (показује на Бркића). Нашао си коме ћеш се поверити и ко ће та трагове крити. Ха, ха, ха! Лепо друштво !