Žena

ПИ

| ЖЕНА 17!

а теби се сама реч отима из грла: Благослови, оче! а он те благосиља и иде даље.

Је ли жив» Није, умро је за време рата.

Идеш даље, тражиш, распитујеш за све. Ено гле и Проке ћевабџије. Још је жив, претурио 60-ту, и ено га помешао се међу млађе и баца куглу.

— Како, чича Проко.

— Ето видиш. Не ваља, погинуо ми Мика, њега једног сам имао, а сад ето живим, тек онако.

— Ех, шта ћеш!

Ево и чича-Ранка Јовановића.

— Добро јутро, чича!

— Добро јутро, г. а здраво !

— Како, чича-Ранко 2 |

— Па ево, остарео много, па то ти је.

— Како ти синови, чича>

— Ех не питај! Један ми погинуо с Бугарином, а један са Швабом, остало још двојица, а сад хвала богу. |

И тако идем и сретам се са младима, и сваки ти прича о јадима и невољама.

Недеља је. То је највећи пазарни дан, те силан народ долази

· амо, једно да донесе по нешто да прода,а и да дође у

цркву на молитву.

— Хоћемо ли у цркву, учитељу 2

— Хајдмо, да како да хоћемо.

— Којим путем 2

— Којим хоћеш.

А олако се крећемо уз брдо, а за нама пристају и други док стигнемо и друге, те заједнички хитимо на брдо цркви.

Чује се звоно.

— Гле ево звони први пут.

~— Зар нису Швабе однеле звоно 2

— Биће да нису, кад ето чује се звбн.

Док се успесмо на оно брдашце, у том се указа