Žena

ЖЕНА 177

у

милошту, коју је уживала код своје пређашње господарице. Увела ју је у чисту шталицу, загрлила њежно као · свога друга и прислонила своју главу нуз њену. Топле сузе сажаљења текле су јој из лепих очију, квасећи снажни врат јадне животиње.

Жалосна историја Анђелије целала је срце Ма_рино, замишљајући је тамо преко у оној напаћеној · јуначкој земљи, мртву крај Саве, непокопану, над којом бе гавранови да славе свој пир.

Али је прекиде у мислима ужасно рикање животиње, која се сруши поред ње на земљу. Рана, коју је задобила, кад је Анђелији куршум просвирао главу, није се видела, али је било наступело унутарње крварење, коме је и подлегла.

Девојче се нагну плачући над јадну животињу, "гледајући онај болни поглед, који је помоћи тражио, али коју јој она није могла дати.

Још неколико трзаја, животиња се испружи п0следњи пут тражећи преко Саве своје пландиште и очекујући своју господарицу, да јој се врати.

Беч, 29. јула 1916. Вукосава.

__ Успомене. ХМ АНЂА ЦИГАНКА.

Било је око поноћи кад смо стигли до циганских черги. Недалеко од Шварче, у дољи крај рогоза и сите.

Ватра је горела на неколико места али слаба, једва се примећивала. А није ни чудо, јер су дрва скроз влажна била.

— Где лежи сиротица, запитао сам непознато лице, "што се згурило крај најближе ватре

— Тамо у последњој черги. | Убрзао сам кораке, да бих што пре стигао до болеснице. Чисто ме је савест гризла, што нисам већ тамо. _ ЖЕНА А Е 6