Žena

РАК

а Це 201

Жена има она иста васпитна средства на располо-

жењу и могућност да се образује и развија, исто онако као и мушкарац. Али то није и не треба да буде циљ, него само пут да дођемо до једне нове културе. Истина, тај пут може жену одвести далеко од онога, што живот тражи за жену и од жене. Ако би жена под утицајем цивилизације променила своју прароду, ако би изгубила своје женске особине, те на вештачки начин накаламила на себе МАРЛИ нову природу, сличну мушкој, жена би престала бити жена, а то би уједно био крај целој нашој култури. Живот наш би био пуст и без душе. Јер ако је сврха наше културе, да у живот унесемо што више духа и душе, онда би било варварство најгоре врсте, ако би жене изгубиле глазну и најлешшу особину своје душе, нежност, и постану оно исто што и мушкарци.

Женина је највећа и «ајјача снага, љубав. Први и најважнији позив њезин је да научи волити, да љубав доведе до савршенства. Ако жена није кадра да испуни тај позив, овда има мртву душу, те онда ни онај посао који врше нема садржине и позитивне вредности.

Љубав не значи сладуњаву благост, а још мање физи-

олошки процес, него је љубав моћ над ситним и малим осећајима, љубав је самопрегорење, ако се може тако казати, ослобађање од самога себе, својих личних жеља

. и амбиција, виши степен живота. ЈБубав је женино

политичко дело највишег степена, њезина служба, помоћ, и виртуозност, да свагда сједињује људске снаге, без светог пламена личне љубави држава не би било друго, него гомила жутих мрава.

Страсна борба за опстанак одмерила је љубави врло уске границе, баш зато јој поједине душе морају дати много шире, у којима ће та снага развити највећу експанзију, а мушкарца испунити стидом и при . помисли да се спусти до животиње, те га подића до његова високог одређења. Зато је у култури жена

тако важан фактор, зато су нам више него икада

потребне женске душе у којима љубав и доброта