Žena

ЖЕНА 213

Зима.

#

Ваздух је чист као кристал, Са дрвећа спада лист:

Зима дошла... Мраз и магла Не питају за корист.

Сунце је све позлатило... Мирно стоји висок бор... ! И ако се чује шапат,

То је скоре смрти збор. ..„Увенуо диван дан;

Све постаје ново, туђе;

Наде, жеље, сен и сан. —

ж

У маленој соби бака

Села је у дубок кут,

Спрема ствари. Знаде добро

Да ће скоро поћ' на пут.

Међ' стварима писмо старо.

„Да га носим> Боже мој!“ —

Окреће га, гледи, мисли,

Затим проли суза рој.

„Сунце зашло... прош'о дан;

Све постаје ново, туђе:

Наде, жеље, сен и сан. Мирко: Михаљлфић.

Туђе мисли.

Врло често оштро осуђујемо оне који су урадили оно,

што би и ми учинлли били на њихово место. · + пи |

Има врло сиромашних људи, који ништа, ама ништа,

друго од вредности немају, него свој новац. # “ т

Све подлежи мори. Само је стална љубав и мржња,

смеј и плач.