Žena

ЖЕНА. 5 375

9.

Прођоше још три године. У лету 1914. изби светски рат. Почеше припреме за негу рањеник. Школске просторије и друге подесне локале преуде шава се за болнице. Оснивају се течајеви за болничарке. Оснивају се разна удружења. Меланија свуда живо учествује и за кратко време постиже потреону спрему. Све купалишне просторије преудешене су за болницу, а ради мирног и здравог места. те ради же љезничког споја и приличне близине ратишта, одређује се ову болницу за најтеже рањенике. Да се новоизображене болничарке уведу у практични рад, прима се у негу прво лакше рањеннке. |

Меланија чуда ствара. Шеф болнице, стари ис кусан и врло добар лечник, ужива гледајући је коли. ком нежношћу, стрпљивошћу и пожртвовношћу, а поврх свега коликом љубављу врши своју дужност. Неуморна је и најмање доспева да на себе мисли, стога је шеф више пута пријатељски опомиње. Рањеници је гледе неким страхопоштовањем, покоравају јој се слепо, те тако као неким чудом осећају где им се снага диже. На све се стране чује: „Сестро Меланија!“ __- а онда сљеде молбе, јадиковке, жеље или признања. Она свакуда и свакоме доспева; за свакога имаде "утешљивих речи; зна соколити, храбрити; доноси понуде и дарове; пише и чита листове, Ако она не приправи инструменте, лекове и потребно, или ако не асистира при операционим подузећима, некако и не успева како би требало. Изгледаше да је и лечник под њезиним чаробним упливом. |

Једном јој приликом шеф изрази своје искрено признање и чуђење, надодавши: „Рад бих сазнати 07куда Вам толика снага!“ . И

Она одговори сустежљиво: „Даје ми је чаробни _ прут живота“.

Лечник јој погледа искрено у очи, она порумени и окрене своје лепе очи у страну.

: »