Žena

д

у пролеће, кад пређе зимска робија у тесном стану, ослабе постану осетљиви, па их дочепају разне тешке болести (запаљење плућа и плућне покожице или поребрице и друге болести) које их задрже од посла или им и живот угасе. Још веће је то зло за децу, када су целе зиме затворена у тескобним, загушљивим, а често и влажним становима. У пролеће таква деца су бледа, слаба, често им одскачу жлезде на врату (шкрофулоза) или почну кашљуцкати од плућне туберкулозе. Деца се лако заразе туберкулозом, али када живе паметно, када су много на сунцу и ваздуха, када се перу, купају и чисто држе, добро хране, добро одевају и када се играју на пољу, на сунцу и свежем ваздуху и лети и зими, онда туберкулоза не може у њима да избије у јачој мери него ју њихово тело полако угуши и убије.

Зато треба и одрасли људи и жене и да зими излазе на сунце и ваздух и да се крећу у слободи, у пољу, где је ваздух свеж и где има доста сунца. Најпреча је дужност сваког родитеља који воли своју децу да их не зароби преко зиме у загушљивом и уском стану или у запећку, него нека их пушта сваки дан и зими на ваздух и сунце, да се истрче и наиграју. То деци много користи, то деци чува и јача здравље, то весели децу. Каква је милина гледати зими децу како се санкају, грудвају, тоциљају. Весела су, лако скачу и трче. Образи им се зарумене као руже, очи цакле од радости, тело им је топло и на највећој цичи — зими. После тога деца огладне, траже да једу и с врата већ вичу својим матерама да им даду да једу, шта било не пробирају, не премизгују, него им пуцају заушњаци, слатко спавају ујутру устају свежи и чили и лакше уче и лакше разумеју учитељеве речи.

Зато, драге сељанке, пуштајте редовно своју децу и зими на сунце и ваздух, да би била свежа, чила, здрава и весела, пазите само да се деца у игри не осакате, пазите да скину топле капуте док се играју, да у игри не застајкују, него да одмах обуку топле капуте, чим игра престане и да после игре одмах дођу кући у топло, да се издувају и ако су знојавни, да се преобуку у суво. У Швајцарској, у Северној Америци и другим напредним земљама, где се здравље и живот цени и поштује, зими се деца, кад је ведар и сунчан дан, свуку гола и тако тоциљају, па ипак не озебу, јер се после тоциљања одмах склоне у топле собе, где се изувају и обуку. За нашу децу у Југославији је доста, ако и летин зими добијају сваки дан сунца, свежа ваздуха и ако се перу, купају, чисте, не претопло одевају и уједно хране мешаном храном (месо, маст, зеље, млеком, млечни производ, тесто,“ хлеб и воће). Онда ће нам деца бити здрава, чила и весела и неће их моћи косити туберкулоза плућа, жлезда, зглавака_ и костију, као шло их је досада, на жалост, косила и младу носила у црну земљу.