Žena

3

дотле док се не пронађе у њему болест (поремећај) и док се болест не отера из његова тела. Тек кад болесник оздрави, кад се поремећај његова тела доведе у ред, онда се тек може болесник почети хранити бољом, јачом и обилатијом храном. А и то храњење мора бити обрезно и мора ићи Полако. Првих дана се може давати само мало кашасте меке хране, па се из дан у дан даје мало више те хране: и више разних твр: бих и тежих јела и веће количине. Ако болесник добро вари и подноси тежу и обилатију храну. можемо му давати више и више разних јела и обилатије оброке, а ако болесних не подноси још толико хране, онда му треба смањити оброк, за неко време, док не буде могао почети више хране примити у себе.

Болесник, као што видиге, драге домаћице, мора јести само лаку и необилату храну и то одмах, од првог часа своје болести па све дотле док му лекар не одобри јачу и обилатију храну. Најсавесније треба тако радити код болесника. са грозницом и ватром, шта је то лака храна. Лака храна је она храна која није густа и чврста, него је растопљена, скоро већ сварена у чаши или чанку или тањиру. Са таком храном немају наш желудац и црева велики посао, ни муке, да их растопе јер само оно јело храни наше тело које може да се растопи у нашем желуцу и цревима.

Така храна се лако џ брзо упија у нашу крва не 3амара наш желудац и црева, јер је скоро сасвим растопљена. Така храна може данима па и недељама да држи душу и живот болеснику. Болесник за то време додаје од готовине свог тела, од своје сувишне масти и друге хране која је у телу сваког човека остављена за случај болести или друге невоље (глади) и ва тај начин се држи болесников живот док болест не прође. Кад болест прође, онда болесник једе више и обилатије и надокнади и тежину свога тела, која је изгубила много килограма а надокнади и ону резервну храну које свако човечје тело оставља и чува за оно време када се тело разболе или мора да гладује. (Залута, падне у провалију, засстане у затрпаном руднику, кад остане на морској пучини бес хране, јер му је брод потонуо и друге сличне несрећ-).

Која су, дакле, та лака јела и лака храна која треба домаћица да дају својим болесним укућанима, особито онима, који имају грознице, ватре пи врућине» Така јела су: млеко, слатко скоро варено, кравље или козје млеко, затим слашка вода сокови (шербет) слатког куваног свежег или сушеног воћа као што су јабуке, крушке, шљиве, малина или сок свежег воћа, као што је јабука, поморанџа (неранџа) или лимуна, који се мора шећером засладити, Добар је и сок од истрвене и исцеђене жуте мркве (шаргарепе). Лака су храна и разни чајеви Чајеви се могу правити од руског чаја, а могу се пра- · вити и од нашег биља, до којега може свака домаћица лако доћи. Чајеви се могу правити од цвета липе, зове, багрена