Žena

п

Да се нрупна стона ланше исхрани

Већ смо писали о користима, ко је сељак има, ако стоку, нарочито крупну, не храни сеном, сламом или шашом онако као што се то махом у нас ради: полагањем у јасла онако крупно, а често и неочишћене хране, него ако сечком храну иситни, па је тако положи стоци. Многи наши сељаци увидели су велику корист од сечке, особито прошле године, кад је храна за стоку толико скупа, а мало је има и зато се сечке много више продају.

Али неки при спремању хране сечком још греше. Они само како тако иситне сточну храну, па је онако суву полажу стоци у нечиста јасла, или где год у воћњаку или дворишту, на голој земљи. И тако опет велики део хране стока не поједе, него оде у растур.

Који хоће да од сечке има што веће користи, нека овако ради: нека исече сечком онолико сена, сламе или шаше, колико је од прилике потребно за сву стоку за један дан, па све то нека саспе у какав чист чабар или кацу и озго прелије кључалом водом, па покрије чабар или кацу каквом поњавом, и то остави да тако стоји цели дан или целу ноћ. Тако ће она уситњена храна добро да се раскисели. Може се мало и посолити, а измешати и с мало јарме, али не мора. Стока ће овако иситњену и расквашену храну јести и без. соли и без јарме.

Који овако ради, неће утрошити ни половину хране, која би иначе утрошио, да храни стоку без сечке, и опет ће му стока бити ситија и гојазнија.

Истина, мало је трудније овако хранити стоку, него ли

онако по старински: само набацити у јасла навиљке сена или снопова шаше. Али: ко се дима не надими, тај се ватре не нагреја; док се човек мало не помучи, не може му добра бити.

Д. Ј.

За све ученице Домаћичке школе Краљева фонда као и за све ученице осталих домаћичких течајева у југославији лист „Сељанка«“ стајаће за 1935 годину 12. — динара годишње. _

=