Zenit

, , . ,ja sam nesposoban prodavati cipele gospođama, nesposoban davati Isabeli samo kolača s medom nesposoban biti revolucionar za seljake i stoku ja nemam talenta za Evropu. možda bi me varoš odavna izabrala za gradonačelnika ali ja ne umem pristupni govor držati i Felix je nezgodno ime za ovo doba, Otkupljenje će Felixa ipak doći. On će naći rešenje: „Budimo jednostavni i usamljeni“. Umetnost Colla je i spiritualizo vanje izvesnih osnova kojima je počeo i koji u početku izgledaju ovde onde još teške. Ta je umetnost traganje za stilom doba, za onim j e d nim stilom za kojim svi teže. Najbolji ekspresioniste Werfel, Stramm, Coll, Marc, Lembruck imaju svoj stil svaki (imajuéi istu bazu i religiju svih) ali taj n j i h о v stil utiče na razvoj opšteg stila, Individualno usavršava generalno. Stvara se moderni klasicizam, Ivan Gol! ima jednu prednost nad ostalima, Razumeo je i asimolovao je vrlo brzo clemente nove umetnosti KINEMATOGRAFIJE, Ja znam dosada samo nekoliko primera u literaturi gde kinematograf ulazi u poeziju: Der m é e, P. A, Вi г о t, i roman „kinematografski" Jules Romains a-D оnо g h o-T оng a, I dva najnovija dela Ivana Golia: „Die Unsterblichen“ i „Die G h a p 1 i n i a d e“, Kinematograf je kao i ekspresionizam nadrealnost i nadumetnost.*) Spojiti jedno i drugo stvara nešto sasvim novo. „Die U n s t e r b И c h e n“ je prvi pokušaj Ivana Golia. U predgovoru dvema komedijama publikovanim pod zajedničkim imenom piše ovo: „Zaboravilo se da je pozorište povećavajuće staklo , , , Monotonija i glupost ljudi je enormna, Njima mogu doskočiti samo enormiteti, Neka nova drama bude ennormna", Kofnedije о kojima je ree verno ispunjavaju ove uslove, One su vrlo uspele karikature i beleženje frapantnih grotesknosti i protivreenosti, U prvom komadu glavni tip je Ballon koji „filmuje u svim pozama, bez bolova, za veenost.“ Tako „ovekovečava bez bolova“ np, muzičara Sebastiana, Dr, Golfstrom, junak drugog komada obavezuje se Кäs e u novinaru da će javno umreti za dobro čovečanstva, Käse ga proglašuje mrtvim, Ideja se siri po svetu, Dr, Golfstrom postaje besmrtan, Käse se obogati od toga. Dr. Golfstrom bi isto tako želeo imati koristi. Käse: „Vi ste sada samo metafizička ličnost. Vi ste parce slave koje svaki Nemac želi da ima uz svoju belu kafu“. Kađ se Dr. Golfstrom pojavi publika ga drži za spomenik. „Svetkovina. Neki polažu vence, Policajac vojnički salutira, Pseto jedno vrši nužde na nogama „spomenika“. Dr. Golfstrom; „Ja nisam umro. Policajac: Ne uznemirivajte nacionalnu ceremoniju“, Dr. Golfstrom je umro i svršeno je sa njim, Može da gleda slavu i da umire. Neće! Objavljuje predavanje razume se, treba živeti о „higijenskim uslovima stenica po hotelima“. „D ie Chapliniade“ spada svakako u ono desetak knjiga koje se izdižu visoko u ovo posljednje doba, „Chapliniade“ to su avanture Charlie Chaplina, (zvanog Chariot] genialnog amerikanskog bioskopskog glum-

*) 0 kinematografiji vidi moje clanke u Progresu od 14. i 15, X, 1920, i L’Esprit nouveau (octobre 1920, u francuskom članku navedena su i glavna delà о kinematografiji). ca о коте se može reći slobodno da je jedan od najsnažnijih izraza doba. „Chapliniade je EPOS-DRAMA BIOSKOPSKA PESMA našeg vremena.*) U jednom skorašnjem članku Goll je pisao: „Baza svakoj budućoj umetnosti je kinematograf“, Kinematograf je u stanju da sjedinjuje u sebi elemente svih umetnosti i da daje STIL vremena, Kinematograf je kako veli i C a n u d о („Revue de Г Epoque“ broj od januara ove godine) dao već novog umetnika svetu: slikar skulptor arhitekt svetlost, muzičar pesnik koreografa ernog i belog, dao je meteur en scène. Da ne bi došao Coll do kinematografske poezije bio bi nepotpun. Njegov bi ekspresionizam bio poslovan, Ovako on je potpun. Tražimo stil koji treba da izrazi jedinstvo duha, koji treba da je kozmičnog porekla, koji treba da izrazi kozmičnost duša, Taj kozmicno-ekspresionisticki stil treba da je jednostavan i složen kao stil Chaplina, (Sa Gollom se desilo ono sto i sa mnogima, Nije voleo kinematograf i čudio se morne odusevljenju. Kad je pri kraj 1919 došao u Pariz odvedoh ga da vidi Chaplina, Fairbanksa i još druge. I zavoleo je kinematograf i danas peva „Chapliniade“), Chariot ima u sebi Novog Orfeja, koji ima da ućutkuje sakale civilizacije i Hrista, I realizuje izvesne utopističke momente. Začim je Felix žudeo Chariot ima. On je jednostavan, naivan, dobar, blizu svakog čoveka. Evo komada: Slika Chaplina je na svakom plakatnom stubu u varošima. Svi prolaznici su radosni kad ga vide. „On je ogledalo svih“, Jednog dana sdazi dole i za njim svi Charloti sa svih plakata. Svi Charloti zemlje hodaju i na kraju ima vise njih-njega no publike. On Je multipliciran. Najzad uspe da umakne i opet ostaje sam, „Svaki pobednik je usamljen“. On je pesnik kao što su i Felix i sve ostale ličnosti iz Gollovih delà koja uvek govore о poziciji pesnika danas. Ch, ide da traži Parnas, Putuje Alpama. „Triumfalno njegovo oko učini božanstvenim sve“, „Chariot von Assisi“ razmišlja о sudbini: Najgore je u jednoj nesreći kad niko nije kriv Takvog jednog dana pronašao je čovek sudbinu. Ide u oustinju. Osluškuje jednim aparatom utrobu zemlje i glasove zemlje. Na pozornici ih reprodukuje gramofon. Chariot sluša; „Bülow 8736 (Jeste si videli malog Koona) Hvala (Un jour viendra Arip) (osam, osam ne sedam) Molim ta mesta za cirkus (37-21, 37, (Rekoh: To se nemože reći Krf je ostrvo bez ~ . (Daj mi ružičaste gaćice,) (1815. Napoleon je be , , .) Na filmu se vidi holandski pejsaž na moru. Teški konji vuku tovar. Fabrike, Gramofon nastavlja: Flaubertov stil je bluff (2500% za telefonske akeije (Bummelzug (Moje ime je Hrist) La la, la petite femme EVAAG! Ne ne bolje je sutra (Marvo) da, da, (Moja erotika nije ~ .) Charlottenburg ~ ,“ Chariot se pita jeli to „sve što zemlja misli?* Film se menja. Vidi se Marseille, Sve radi. Novi svet je i novi

*) Kinematograf sjedinjuje u sebi umetnost prostora i vremena, umetnost pokretne (ritmične) i nepokretne (plastične), Literatura о Chaplinu prilično je danas velika. Isto literatura о kinematografu. Kod nas ona još ne zna da je umetnost, Uzroci: glupost publike i industrijalizam naših bioskopskih direktora.

8