Zenit

Svi ma

Mih á lyi Ödön

Wien

preveo sa mađarskog В. Т. Iz tamnice grehova moj žalosni brate u rečenice kujem arak naše sutrašnjice, Koren isušenih bokova, sudba i slika dalekog meseca vežu nas, jer smo bromi u bezmernoj smrti. I vičem glasom svih, osvetnički glas veka; Oružje! grlim ushit jednog talasa; Vreme! О na hiljadu maska prilepljujem začuđene reči, Jer mrtva su drva, vetar je grobnica, u rake je pao strah moj uzvik gospođari iznad svih oblasti: Ljudi, mi smo svuda: übice smo.

Dadaizam

Dragan Aleksić

Umetnost beše čama, dosada. Cas se punio i nastajao, bio deo, detalj udarca i revoltirao, Umetnost Je ono, što je izraz nervi. Nervi su primitivnots, Osećaj nastaje kad telo primi, pa Je na putu misliti, Osećaj nije nerv. Nervi su iskonsko nepokvareno nesebeznalo jako. Frimitivizam ima bazu, Cirkulira uvek realizam istine, Istina je moj pojam (2x2=5), i kontrast varka je moj pojam, Dakle netačna je objektivnost istine, Moral je utonula vrst istine i sva današnja vrsta istine potonuće. Moral (Ovamo, ovamo tu je spas!) je verižna trgovina, a istina je započela, Uzmimo svet i ogledajmo kao kravu na sajmu, (Preti kometostrah!) Zato DADA teži za kakotedragošću, Rađost je varka i istina, radost, osnov svemu, Ona treba dugo trajanje. Sve je simptom, Govor je simptom i njegovi rezultati. (Apsolutna algebra!) Upotrebljuje se najiskrenije, Nema zato ludosti, jer inače je Kosmos fabrika samih ludosti; u kranjoj tački ludost bes, ali ne još razum, Iskreni bes najiskrenijega. Raditi ne znati što radiš znači dati sebe. Ne inscenacije istina, realnosti, demonije. (Goveđe bedro,) Duša ne ograničuje; nije mosna brana već rasirenje, Rastegnuti pojam. Ne uskotračnjavajte se, Treba se razelasticirati. Ne živimo godinama, veé minutama, sekundama, Neka je svaka Sekunda novost, Dosada preti starošću; trebamo umreti zanimivi, Nema zato stila stalnosti, to je gesta prilike, momenta najdublje strutture radosti.

Realnost izražaja dosadna prepuna glupa (400 godina tuku magare). Umetnost nije samo izražaj događaja, reproduktor i kozer (sinovi! Î), tako nastaje umetnost kao jezik za prenošenje optičkih ili (sjan sjan) srčanih nastronja, fingiranih ili (sup sup sup) doživljenih, Prenosenje doživljaja (cijuče Marzynski) je i podcena umetničkog. Videti umetnost ne znači vratiti se događaju (surogat bez konkurencije!) izmena događaja réalité je abstraktn о s t, Apstraktnost je smisao velikih bitnosti ne sitnih. To je smisao umetnine. Ne romantika (uvukao sam se gospode u žuti papiri), dadaizam je primitivisticki

sekundo-apstrakt sa nekanjem svega u tradiciji, (Učite se tepati î) Apstraktno dejstvo umetnosti je postulat okultonervnoga čoveka, Zveka trka vika lupa galama reklama (papapapa papa triririrititi huhuhuhuhu) su naznake apstraktne za celi kompleks konglomerata, Covek ne započinje seća t i se, već je procès onoga Pr e (genitiv) u njemu u V i b r i r a n, Sekunda nema dug početak, zato daje apstraktno dejstvo nesvesti (genitiv) о nekoj siici kao tableaux S a d-s 1 i ci, Ona kao da daje izklješteli generalni projur kroz celoga umetnika. Umetnik ima nerv za umetnost, osećaj je dugosećaj misli, nerv resonira, tuče, (Box-ton, džijudžicubrzoskala.) Razumeti, (Sfinx aeterna), Homo je ogrezao u tome pojmu (Sumatra = crna sam!) Tko ide za razumeti? Motorne komponente sekundi su tako prečvoraste, da se seku čuđenjem, Jmati nerv, manje mozak, (Karavana spiraloida), Detalj neke umetnosti razumeti (o plitkoćo kočopernosti!) Je plan ludaka ili profesora, Biti generalan, To si ti DADA. Übrajajte u detinjarije, dokazujete dakle fenomenalnost. Fenomen je osobitost za psihologa, da ga uvrsti u grupu, (Cilicitira Marzynski), Ekspresionist je poluopćenit posmatrač, DADAista pannervista abstraktivite.

Već ekspresioniste tvrde, da je lepota općenito dekorativna površna duševnost, Apsolutna lepota je volja. Dosada je bezvolja slučajnost neumetnost, Apstrakcija je prenapetost i snaga vclje. Umetnik stvara sekundizražaj ne aludiranja. (Pokrijte se siraboliste!). Go čovek u godini prvoj je dadaista, Život u sebi je slika sadasnjosti, apstraktivnost je i savremenost, U glavnom buduénost ima otvoriti tonove. Poezija apstrakcije, Govor je aparat, Na sekundnost ga sužavam. Što je poredba doli seciranost (Klinika W & CL, Piti), Jedan preliv apstrakcije zamenjuje pregršt poredaba (Schwitters Kurt, Kurt, Kurt!!) Konkordatista Um ptlače za jasnoćom, a utapa se u cmizdravim bricanama muzejima pudernici dlakama, (Pipipipipipanje elektroluminacije S, T. R, K,), Krozfakatna linija i forma ne postoje (Dučiću, odrežite nos!) Forma se veoma rasplinula, treba rasplinuti i pojam о formi. Apstrakcija žive u zadnjem izvrisknuću forme, (Semer Lugano Zadnje Raširenje Kikeriki I°—7B°), Ekspresionist vice za udaljenjem od zbiljnosti (dozvolite!) DADAista za uprilepljenjem upotpunjenja sa apstrakcijom, Poezija momenat. Poezija cirkulus čuda promena, Poezija je bezdogîed. Brizgava rizičnost svetlomrtvi križ, Razcakljsni pratektonski übilac Krstni belolako stvoreni (mimi) Zeiena žutost smedi, Jarkosivi jarkosivi T rititititititi, Prebacuje kovitlacarena maska citana (Koleno kokoko le no)

Promena kao sekundofaktaksiom, Slika je boja-. Suprematist je neograničeno svoj i nema ni boje, (Tako Mecnikov, Petrograd Umanskij Slušanje).