Zenit

Море мутних догађаја У Хаосу опијено (7) Што пропушта Бол и Свеет Не пропушта Мутни Сан .. (Join? .. Beh? ..) бруји горка Вест Коју не зна (не зна?!) .. Дан.... (8) Свака садржина страда, Болешћу тонове свесни. Ко тражи: пада јадом јада; У лудило наци ja У грч расних градација У горку логику гравитација. Он ни je мера чина, Он се бићем својих истина Уплиће у спрег. А сваки покушај: ( У језама —) »Даље са везама« Болом крвавим дршће: И везује га са другими чвршће. Јер све слободе У васељенскије ропство воде Брда и народе И у занос беппьи За бића спој тешњи .. А само je у Хаосу Спасење ... (9) Између нас Премошћена je непотиуност ... Ми смо два Потонула смисла. А над нама: Као веза и мост Талас... (Jep нас сxia j а Тебе и мене Што раздваја Васељене) ... (10) Биљка и камен И луде тице Са врхова Када се споје са свеопштим Смислом Свугде ће бити само Не зна се чији, ни чега, Којих алфа и омега Као разбацани велови - Делови ... И никад више победни Звукова низ, Музиком чуда смерна Као огрлица бисерна Лукаве Богиње знане, Свеже као влат Насмејане Неће више китити њен врат, Дојке чаробне

И дражи кобне Њенога Секса (И) Кад све буде тако књижно И настане тешки тајац Слик се јавља: као пајац И Мисао носи, брижно. И духове блудних тама Води, горким вијугама Ка смисловим обалама.... (12) Сад мрак сваки (као сан!) У бол неки носи (мир!) А животе све: мој длан У утеха мелем благ ~. .. Оплакује горки пир Неутешни Камеи Драг ... (13) Нисам вијао, У понорима руменим Као здравице Звезде-дрхтавице Koje сам некад иснијао ... Хтео сам звездама да довикнем Братски, старински, од пре, И тицама у пламену И понору који гре, И догођајима у камену: Да се држе Хаоса.. Али гледајући општу пролазност Сликй Облика.... (Видика? ...) ... (Ja сам се питао) Да није и Хаос (чак и кад je камен) Да није и пламен Илузија! ... : И можда се з б и љ а мора св е до г aђа т и, :разви ј а т и, у врем е ну, мис л и, простору, свести, болу, зрачењу.. У нечему? .. У неком значевьу? Можда ми jour ничега нисмо сити И можда се све, опет свз мора збити И ja, и ти, Па и сам Хаос? ..

GRÜSS AUS WIEN

Zlatko Gorian

Wien

Zenitisten, Brüder, euch unser Gruss! Auch in Wien habt ihr Freunde und Brüder! Ihr habt einen Stein spitz und schwer in das trübe Wasser geworfen; und nun lösen sich Kreise immer grösser und weiter und reichen bis Frankreich und Deutschland!