Zenit

Smejao sam se kad sani preskočío dve tri i četiri stepenice prvoga kata. Ej, i ondá mí padoše na kolena sví varošani s asfaltom pod nogama. Moje oči danas plešu njima ; gospodo ja vas nisam video jučer na ulazu u Preko-voz Možda ste zaboravili gledati na kompas ili vam vřeme zaustaviše vaše žene Oprostíte vaše su čarape vrlo osetljive. Da Tri magnetične řečí i tri koketne střele vas probodoše padoste o vratové papíníh kčeri. Vazdušna kola s konjíma otpuštenim zapuhmiše povrh korza frknuše dimnjací kuča í skoro porušiše stupčiče katedrala, 000000 ídiotski směli poklik korza i ignorací]e, »Možda ima i vazdušnih kola ?« »0 renegatska psino čvrste Sada-zemlje«, Tri psíča prpošna povezaše okovratníke rado Svetína zdere kino-plakate. Jer u paragrafu stojí da su potresi nemogučí 1 svaki od jek bare pada u baru Ipak ima nešto u tím kolíma vazdušnim.

Proljetní Salon.

Proljetní Salon. Umetnički Paviljon. Oktobar 1921, Kao i dosada. Od prošle godine nije se gotovo nišía izmenilo, Sve je to ista linija koja nigde ne pokazuje napetosti da bi se otisla na vise. Ovoga puta na takovoj tačci stoji M. Uzelac. Ali ono što je napisano za V, G ecana povodom njegove kolektivně izložbe, vredi i za Uzelca, Ipak on je pod uplivom nekih Francuza prividno pošao dalje ali je to suviše vanjski. Málo dublje g, Uzeiac —• suviše je s laba površina da ne kažem jaka površnost. Třeba spomenuti nova nezapažena imena koje dosada nije niko spomenuo. Slovenac Pilon je umetnik čiji potez pera u njegovim crtežima hvata duboko i vrlo sugestívno. Linija i mutna sivá koncepcíja njegovih crteža je individualna i imaju pokretnu snagu modernog nemačkog crtača Me id n era. Muževi ć je drugo koje ne sme bití prešučeno. On je íako potisnut u nevidljive sene sivih zavesa jedan od zastupnika onog čiščeg ekspreslonizma, kojí svakako nije zamečen ni od samih priredivača ni »kritika«, kojima je danas svaka druga: ekspresionízam, Kod njega jedinoga ne postoji logika Hnije i koncepcje: priroda prema samoj slici. Slika za se bez ovisnosti, Ovisnost: umetnikov stvaralački instinkt, Treóí Variaj (ne u svím slikama!) priblížava se sa svojim kolorisanim odrazíxna onoj Hniji, koja če, ako dalje sledi strujanje prostornog slobodnog prelevanja boja učí u sféru vanprirodnih forma. Tu če po umetnikovoj nuždi biti stvorene nove forme koje su več dávno nazvané: k ubizam. Ondá Palčič. Ovde zastajem načas. Kad nebi znao Tartalju t, j. njegove slike (zašto on nije izložio?) sa poslednje izložbe, morao bi možda najpre spomenuti Palčića. Ali ovako!? Suviše su mi u predodžbi jaké sumorne boje Tartaíjine. Ne mogu da se otrgnem. Ja se neču prevariti ako kažem: Palčíč nije individualan nití originalan. Ovo je dosta. Šteta za Šuientiča kóji se gubi u marljivom detalju portreta. Šteta za staré plesne crteže Anke Krizmanič. Skulptuře Studina, Palavičinia pa i Turkalja zaostaju za mnoglm slikama. Studin nije u poslednje vřeme po-

karao nijednog koraka napřed. Sve stoji kao ustajala voda. Palavičini je mlak. Sve je tako mrtvo i staro. Miriše po svému do sada. Nijednog zareza kojí bi bio nov. Ono sve drugo su slike običnih slikara. Ima ih tako diletantskih i tako početničkih da se mi crvenimo město njihovih autora. Slovenska leva strana nije uopšte směla ni biti. To nje nikakova izložba historijskog razvoja. Krizmanove slike (još mnogc druge da ne spominjem) třeba poderati. (Čik kó .ma kuráže!) Ne pomaže ni hohštaplersko otvaranje izložbe u 9 sáti uveče sa buífetom, Ulaznina 30 K. (Još je tablo koješta!) Kad če se uvideti več da su prošla neka stara vremena i da moraju s njima i takoví Ijudi nestati. Izložbc trcbalo bi prirediti danss na ulicama, da svi prolaznici, sví Ijudi, žene i deçà i starci i siromasí vide umetnost. Třeba naci takova sredstva da se i onim hiljadama pruži mogućnost da je osete koliko mogu danas (sutra če vise!) kóji nikad ne ulaze u salone sa muzikom, buffetom i pijančevanjem. Umetnost na ulicu! Pesme, slike, muziku, skulptuře na ulicu! Umetnost svi ma ljudima! Svima!

Šunce je übica. Rokću síari světoví pod našim petama. Pod teretom sunčanih mrtvaca Ijudi sa übice Hurá ! Obesičemo vašu perverznu kulturu za žensko šešire u javnim kučama baš kad budete u položaju puzavaca i smejati se. Tonu velike lade CUNARD LINE Evropa Amerika: 6 dana Pevaju zdrávi momci sirové tužné balkánsko crije gori zemi ja pod nogama vatrenih suma ATLANTIS počiva na kostima dnookomorskih korala i pasa bezbroj topljenika hvataju zlatnu slámku Amerike Na kostima i zlatu pleše Evropa POŽÁR' Mnogo žrtava. Čvrsta su naša hrastova vešala Visoka je Rudnik planina Crni Vrh KOLA ZA SPASAVANJE (»Reči u prostoru«)

Literarija,

Literarija, Koliké li štete da Dante nije živ, Ne bi doduše bili »obogaćeni« ovakovim posmrtním ro.etanísanjem kao što nas je usreétla »KriLka«. (I sirotinja mora da od nečega živé!) Morao se je roditi Dante da toliko sitnih i malih padne na kolena. Morao je umreti Dante, da se proslaví svi oni kóji nisu imali šta da misie nego da prebiru kokošinski Danteove stihove. Morala je biti i 600-godišnjica njegove smrti pa da jedna revija ima materijala da izda dvobroj Dante Alighieri kad več drugo nemá što da se píše i štampa, Tako dobro dclaze smrti pa makar i posle 600 godina, Hijene živu od grobova. Valjda i moraju umirati veliki da mali imaju od čega živetí. A Dante baš i nije tako veliki pesnik, Napisao je toliko rdavih stihova da nijednog od njih na pr, »Zenit« ne bi štampao. Napisao je i lokalnu komediju koju su bez njegovog znanía i slutnje nazvali: božanska, Ah božanska (on je bio dobar katolík!) Najviše se proslavío g. Lujo Vojnovič.