Zenit

Oh nebožanski gospodine što ste Ví sve napisali o božanskoj — komediji i o Danteu, Kad bi nam bila svrha da s Varna polemizujeme i da nam to prostor dozvoljava, Vi bi ostaK manji nego i najrđaviji Danteov stih. Gospcdo latinska! Imate li vi jačeg i dubljeg opravdanja zato što slavíte u svojoj slabosti boljeg pesnika od Vas iL je to samo majmunisanje i puzanje za Latinima i Evropom? Pužite! Samo pužite! Latini! Mi ne trebamo Vaše latinské kršéanske kultuře i umetnosti. To obésité u crkvu sv. Duje u Splitu ili u papinu kupaonu ali poštedite nas od te latinské limonade. Znáte Ji Vi da je roden před 100 godina veliki slavenski genije Dostojevski? Uh, zaboraviste kuku varna s rotani. Ali što bi Vi uměli reci o njemu, kad je Varna Dantov génij »nenadmašíva veličina«, (Mi bi znali i medu zenitistima za vece veličině!) »Ko bi odrekao Dantu poslušnost?« pTa g, L, Vojnović. Evo gospodine mi mu tako lako odričemo poslušnost ako Vas interesuje. Ne budíte u zabludi, građanin Dante коше »granice vještine ne daju da dalje pode« nije tako velik genije kako si vi zamíšljate. Tako recimo Dante je u odnosu prema Dostojevskom kao málo latinsko pile prema slavenskom medvedu. I tako trebalo je ravno 600 godina da čujemo ovo: »da prizovemo tog srodnog genija našim latentnim energijama« (!) i »mi demo najbolje crpsti, pored toliko strašno napuštěné naše národně pjesme, iz bcžanskog pjeva, kojí třeba da p opuni naše intelektuálně, moraine i gradanske praznine daleko vise i dublje nego li svi ostali pjesnici i proroci od Shakespearea i Goethe a.« E pak kad ste i ovo tako umno napisali g. L. Vojnovíéu, možete mimo umreti u latinskom predanju Bogu, da srno Vam mi zahvalni i posle 1000 godina. Mi Balkanci kad bi veé slavili, enda bi slavili Dostojevskoga. Ono drugo nije od nikakove vážnosti. Da. PromUio je i g. Ogrizovié, Kolo se kompletuje. Po svému izgleda da je on autor ili g, Begović one nepotpisane pesme: »f Kralj Petar I.« Ogrizovié nastupa kao šahovski potcz g. urednika u napadu na Dimoviéa. Najrdaviji slikari pišu o umetnosti i izložbama. Piše se o savremenoj mužici u Italiji kao o deložaciji u Jurišiéevoj ulici. G. Kovačié veli da je roman g. Begovića »otmcna senzacija«. N. Polić veli da danas Micić i Vinaver znače blasfemiju i ultramodernost. To g. Vinaveru služi na část kao saradniku »Kritike«, I t, d. i t. d, Sve to u slávu Dantca. Slava mu! Slava Vam! Ovde kao na krajů dodaćemo još o »Savremeniku«, jer on v*še i ne vredi. On kao i »Kritika« štampa rukopise i reprodukcije. Krležina »Tri domobrana« su podlegla od prve Gecanovim crtežima. Matasović tumači »ekspresionističke« sinke a ne govori o ekspresionizmu ništa. Čitao je i on H. Bahra, (Urednik »Savremenika« još nije, jer baš ga ima na stolu.) Samo nekoje te slike potseéaju na ekspresionizam a u stvari su impresionističke u primitivnom stanju. Šimié: pesme od kojih bi »Napitnica« mogla bolje pristaíi u »Križevačke statute«, Slike Watteau-a i Babiéa nisu u velikoj udaljenosti iako je poslednji bio u Španiji. G, Knoll je »otkrio« da je Vidović ekspresionista. I Barbusse se morao roditi da Bublić ima od čega da živé i piše svoju literaturu. Isto tako Beaudlaire. 888. Sve u svému, dve negativné revije, kojima je više svrha igrati se »gospode« i štampati svoja neznačajna imena a još neznačajnije radové. Nemaju nikakove veze sa vremenom (re vi j a stoji 100 K.) ni sa umetnosti keja je stvaralačka, nego živu od staré prašine koju je vetar odneo. I to ce proéi i valjda urednik »Zenita« ne ce doživcíí da ga inzultuju trgovci i izdavači skupocenih rev.ja, jer nepovoljno pisanje smeta njihovim trgovačkim poduzećima, I ne ce se dogoditi, da vas jedan netko u »Jutarnjem Listu« sutradan popljuje koji vas je pre několiko dana smerno molio i nudao se za saradnika »Zenita« ali bez uspeha. P. S. »Jut. List« odnosno njegov urednik, na tužbu urednika »Zenita« suden je 31. /X. 1921. před kr. kot, sudom u Zagrebu sa 300 K globe ili 8 dana zatvora zato što n*je doneo ispravka na jednu bclešku gde je napadnut »Zenit«. Ispravak po nalogu i odlukom istoga suda donesen je tek 1,/XL 1921 Trgovački poslovođa »Ćirilo Metodske knj žare« 'koji je izjavio pred sudom da je član »Društva Hrvatskih Književnika« (!) i svršeni pravnik takođe je suđen 5. XI. 1921. na 5 dana uvetnog zatvora pretvorivo u 500 K globe za nanešene uvrede uredniku »Zenita« zato što je u prošlom broju nepovoljno notirao »Savremenik«. Zastupnik pravdě kr. kot. suda u Zagrebu Dr. Niko Buratovié uzeo je olakotnu okolnost što je optuženi priznao te »duboko« požalio svoj čin í nanešene uvrede. Lepo i sentimentalno! Za

500 K globe mnogi će si dozvoliti ove »nevine« šale. Sutra kad übiju jednog pesnika, übica neka požali svoj čin 5OO K globe. Groteska záštitě i pravdě! Ova pojava je vrlo značajna. Nemá u Zagrebu o umetnosti clobodnog mišlenja. Trgovci, knjižari, nakladnici, tiskaře boce da diktuju ton pcvoljnog pisanja. Preti vam čak opasnost po život. U trgovini knjiga koja slučajno izdaje »Savreraenik« bivate mzultovan i pogrden na najnečuveniji náčin. Zraka! Zraka! Oh* kako je zagušljivo!

Dunja u kovčegu

Dunja u kovčegu (M. Begovió, Naklada St, Kugli, Zagreb 1921.) Roman za licejke kad návrše 18 godina i prodavačíce cveéa rvake době. Privátné časové »ljubavi« daje autor na 220 stranica. Velik »problém« rešio je g. Grado u svom íslamskom predgovoru. Tma veze sa »romanom« toliko koliko obojica sa umetnošću. Veliká duša závodníka Dušana (autor črta sebe) nalazi se u —■ hlačama. Sličné i bolje »romane« piše nemačka primalja Courths Mahlerica na vagone. Jugoslavija je zabvalna autoru i č tavě generacije sretne su što napokon dobiše »roman« gde su naznačeni »novi i veliki problemi« takovim jakim potezima da su ga svi novinaří kojima je autor Ijubazno poklonío primcrke proglasili epohalním (g. Vernie i Aristotel istoga su mišlenja!) I mi se slažemo s otim, Roman je »epohalan« jer je najsnažnije danas otkrio golotínju i praznoglavost iníeriornih don Juana i nadripisar a. Bravo novinski kritici! Donadiniu gospodo třeba da skinete šešire!

Kralj Matijaš.

Kralj Matijaš. Slovensko izdanjc sa kaligrafičkim tekstom i ilustracijama Frana Kralja. Knjiga deluje dekorativno i interesantan je jedan pokušaj kako da se dá tekstu neko simboličko značenje po samom slikaru kóji ga je moglo bi se reci crtao u někom ritmu. Tekst níje slagan nego je i on kliširan kao i crteži.

Narodno kazalište.

Narodno kazalište. Premijera »Engleskog magazina« pod imeпош »Šeprtlja«. Glavni junák g. Ivo Raić Pyjama, Jedna grofica i mala contessa vikale su u parketu: eccelente! Úprava: g. Benešić, g, Livadič, Eccelente!

Kino.

Kino. U Olimpkinu Danton. Film francuske revolucjie. Premalo haosa kako bi to u takovom filmu sa takovim sižejom moralo biti, Danton (g, Janings) igrao je kao razljućeni kaplar. Robespier (g. W, Kraus) velik u svakom pokretu, Radi njega ovaj film dobiva vrednosi On je jedini umetnik. Tamna ulica New-Yorka. Film koji je u poslednje vreme jedini interesantan. Interesantan po jednom novom pokušaju i to dosta uspelom, da se u filmu dá groteska, Ďovoljno jaka granica, valjda najvećom zaslugom režiséra, postavljena je i nijedanput nije se palo u banalnost filmske »duhovitosti« ili »komike«. Glumci nisu ništa iznad prosečnosti ali slike naročito »Tamne ulice New-Yorka« sa svojim osvetlenjem i jednostavnosíi ugodne su same po sebi za oči, iako srno nepřestáno pod vrlo jakom samosugestijom da to nije NewYork i da to ni s u Ijudi Amerike i tóga velikoga grada. P. S. O Kinu donose »Novosti« svake nedelje niz nepísmenih »prikaza« iz pera bogzna koga, koji možda pokušava da ovim »lakim« putem děli milodare svog siromašnog mišlenja o glumcima režiji i možda o umetnosti, i t. d. Taj isti u jednom broju »Novostí« bez íkakovih skrupula prepisao je (s izmenom peretka řečí] predlog koji je o kinematografíma učinjen u 8. broju »Zenita« a da nije naveo vřelo otkuda je to »originalno« preuzeto. Samo oprezno slepe kokice, I za vas ima zrnaca u tom ludom »Zenitu«. Čuvajte se samo da vam ipak koje ne stane u grlu.

»Kola za spasavanje«

»Kola za spasavanje« pesmu Lj. Micića donosi belgijska revija »Lumiere« (Anvers) u francuskom prevodu I, Golla,

Iz redakcíje,

Iz redakcíje. Rádi raznih mistifíkacija potrebno je izjaviti sledeće; G. Tokin nemá nikakvih veza sa redakcijom »Zenita«, i nije nikada bio njezin član. Wegen verschiedener Mistifikatíonen ist es notwendig folgendes bekannt zu machen; Herr Tokin hat keine Verbindungen mit »Zenit« und war nie Mitglied seiner Rédaction.

14