Zenit

успех електризоваља интолекта иостнгнут: висока напетоот. Наш мисаони апарат ;за регистровање дневно ce усавршава. Реминисценце типкају на наш мозак ударац за ударцем. Кроз новиие, курзове бурза, филмове, разгледнице, спојени смо полагано са милијонима догађаја земље и козмоса. Главио деловање je иоезија a не мелодија. Није лл ово форсирање »реч као почело« с наше страпе гротескна дрскост? Опет једном долази иримитивност на површину. Ми: људи прогреса, кууултуре! Но. коме још та импонује, тај нека слегне раменима над Инком. Како je познато тражи ce Бог y Европи с великом наградом. A тако ви мислите: култура и аероплан? Не Господине, они лемаји ншита »ајединчкога. Али зато: култура и председник државног суда. У ноређењу са четвртим столећем ми омо само бедни цестари a ипак не лримитивни. Ми (т то могли лостатл (у одпосу према четвртом столећу). ако усвојимо принцип снажне брзине живота која je изазвана техником a остварена телефоном, екслресом зракоиловом, ако усвојимо новл осећај, деловање л левање. Ако пронађемо новп језик, примитиван за четврто столеће. (Превод с немачког рукописа.) Овај чланак изашао je y исто време на немачком језику y ревији »Neue Rundschau« y Берлину.

Csákí Figura

L’Age de l’Humanité

André Salmon

Paris

Fragments Le mulet traîne un chariot vide Vides sont les hottes de l'âne. Voici les pommes d'or des vergers claudestins, Aux ruisseaux cachés mûrissent des pastèques, Le miel nous est sans fin porté aux lèvres par des milliers d’invisibles insectes Et nous possédons informulée, formelle, la promesse De ceux que les prêtres Rendent possible le sainfice de la messe D’avoir toujours du pain en abondance, La tradition de Chanaan est retrouvée, Le système de panification eucharistique breveté en Galilée est retrouvée; Voyez nos faces, nos mains, si pâles! Nos cheveux que les sots disent grisonnants, Nos épaules, nos habits ne sont pas gris, Nos souliers on disait des chanssons de danse Blanchis de la poussière Du pur froment La poussière Des routes de l’espace Qui est aussi Toute la lumière A Petrograd, â Moscou On suspend ainsi ferait un goinfre d’une serviette tachée de vin à son cou De vastes toiles futuristes A ces balcons ou s'effondrait pour men tir à ses peuples le Tzar. A Berlin, à Munich, sur le Rhin, les ouvriers communistes Apprennent de nos anciens élèves de Montparnasse A considérer la Révolution comme un des beaux arls. Ce sont des peintures qui figurent l’histoire du monde Contenne dans l’histoire d'un seul jour Et le peuple libéré de la quiétude immonde, Si longtemps châtié dans son appétit et dans son amour D’avoir médité la leçon unique des abâmes Connaît en contemplant ces oeuvres qui sont sa vraie histoire Qu’un point central est entonnoir, ïl’y a des filles folles de la folie de ces Images Et des illettrées d’un seul coup devenues savantes au rang des Sages Qui à les contempler accouchent Au milieu de cris tels qu’on les croirait accoucher par la bouche, Images! Rouvres images! Images imparfaites, Visions contrefaites, Peintes à coups de fouet