Zenit

f) svedodžba o smelosti i odluénosti za u činak nečuvenog divljaštva ZA BALKANIZACIJU EVROPE! (KOMITIZAM i njegov prezir smrti potreban je za stvaranje NOVE CIVILIZACIJE!) Gospodine predsedniée ne zvonite tako ludo vi mi ipak ne smete i ne možete oduzeti REČ jer ja sam njen gospodar a vi samo sluga, Počekaću dok kola za spasavanje odvezu poštovane vaše drugove koji su se tako brzo onesvestíli, Ne zaboravite da sam BANOVAC —• BALKANAC kao Nikola Tesla i Svetozar Pribićević í da me ne plaši ni tresak hajdučkih kubura a kamo li vaše jareće zvono. Brzo iznesite leševe da ne mirišu latinski, Baš je budala vas dragi Molière. Do besa vi sićušne plagiatorske ulizice! IV, vežba: Mimo! Ruke na klupu! Traži se napokon od vas bezprekorna poslušnost, iskrenost i poverenje. Jedinstvo je na silu potrebno! Novo zenitističko pesništvo nije rodeno negó stvoreno (Laž je da se pesma rada!) ZENITISTIČKA PESMA MORA BIT! KONSTRUKCIJA, Do zenitístiéke pesme dolazi se bezuvetno najsigurnije konstruktivnim putem; svesno odredeno geometrijski. (Arhitektura podnaša samo tolíko poluga koliko je nüzno za njezinu stabilnost!) 0seć aj nema nikakove eminentne i imperativne íunkcije. (Što se vas tiče moj oseéaj?) Nikoga se ne tiče što pesnik oseéa negó kakova je i što misli njegova pesma. Na vama je da osećate i to se nas ne tice. (Važno je da vi morate osećati.) Emocija samo je akt slobodnog izbora i pesnikove pažnje. (Sve jabuke ne rastu na jednome krovu!) Makedonija izaziva u Hrvata emociju mr ž nje a u Srba emociju ljubavi, Što oseéa Makedonija sâma sporedno je za faktični procès zbivanja.) Lepot a je banalnost filistera (ona ne spada u novu umetnost), Elemenat za javnu sigurnost da ne budete raskrinkani u svom filistarskom i gradanskom moralu, (Pecija Petrovié vole proseéne filmske glumce 1 samo debele noge to je slobodan izbor i njegova »lepota«), ZENITIZAM JE NAJBUNTOVNIJI ČIN MLADE BARBARSKE RASE V, vežba: Skoéiti preko Drine i popeti se na Avalu. (Avionski pokušaj elasticiteta!) Jednom rukom uhvatiti zvezdu Dinar a drugom katedralu u Reimsu. Uporno MISLITI na Tatlinov Spomenik i nogom STA.TI na Morgan banku u New Yorku. Doživljaj PROSTORA realan, Zenitistickom konstrukcijom postizava se jedínstvenost i jednostavnost svakog oblika u prostoru, Eksplozija nemoguéa, Ekspanzja 100.000 VOLTA TESLINE NAPETOSTI vrhunac senzacije i SNAGA koju bezuvetno zahteva zenitističko pesništvo. U prostoru NEMA vremena, (pojam ogranícenosti!) REČI U PROSTORU zato isključuju takovo VREME ogranícenosti. Pesma ne sme bití ograníéenje. (Poetika nije kozmetika dragi Bogdane!) Zenítistíéka pesma mora bití prosírenje van dimenzija. Ona je dvospolnim i dvodimenzionalnim Ijudima nepristupaéna. (Petronijevié je tek kod éetvrte dimenzíje i kod 1500 cm 3 majmunskog kapaciteta Eoanthropusa!) A kakova ne sme bití zenítistíéka pesma? Primer takove negativnosti pruža celokupna jugoslavensko-evropska poezija produkovana od Tríglava do Vardara u mílione balavih i jalovih stihotvoreníja, (Gospodo pesnici zaslužili ste stolice Jelačića baña a ne državne konzulske stolice!) Bezbrojni su rdavi primeri koji su vasa svetinja a na koju mí pljujemo so i krv iz naših piuca. Treba naparaet nauéiti kakova ne sme bíti zenítistíéka pesma. VI, vežba: Zenítistíéka pesma:

1, ne sme biti banalna! —• mislim na kravu esteüku. 2, ne sme biti rimovana! samo parodije treba rimovati. 3, ne sme biti određe na! demarkaciona linija mozga nepoznata, 4, ne sme biti epski opširna! epika nije cnergetika, 5, ne sme biti slatkorečiva! od slatkoće lepe se usta. 6, ne sme biti sentimentalna! život se ne izražava sentimentalnošću, 7, ne sme biti bezidejna i vezana! veznike, vezice i podvezice trebaju žene za čarape. 8, ne sme biti deklamatorska! deklamacija izaziva samo aklamaciju. 9, ne sme biti frazerska! rečnici i leksikoni oteščavaju prodorc, 9. ne sme biti simbolična! crna mačka estaje samo crna mačka. Zenitističko pesništvo mora biti: JEDNOSTAVAN IZRAZ ČOVEKA NEPOSREDAN IZRAZ DUŠE STVARNA FILM PROJEKCIJA VREMENA. JASNOĆA Zenitistićko pesništvo mora biti pretežno INFINITIVNO razumljívo kompaktno: FENOMEN mora biti totalni izraz naše dobe i totalnl život našega vremena. Realizacija mogućna je samo kao REČI U PROSTORU VII. vežba: Reč; kao bitni elemenat. Elasticitet reči treba razviti do maksimalnosti, Izbor mora biti što raznovrsniji, U manjkanju gramatičkog i Vukovog izraza stvarasenovareč koja jedina odgovara, (Uvek samo jedna reč najbolje odgovara!) Takovu reč pesnik mora pronaći, (Mođerni detektiv novih i skrivenih reči.) Apostrofi ne smiju postojati, Reč; kao fílozofski pojam. Određenost mora biti fiksirana, Reč ne sme biti sinonimna ni dvospolna, Nikađa u našoj pesmi ona nema ono površn o značenje i sredstvo fizičkog podrazumevanja kao u običnom govoru. (Površnosti zemljo plemenita!) Zato zenitistička pesma izaziva nesporazum i nerazumevanje baš radi svoje jcdnostavnosti i njezine dubine, (Paradoks koji žive kao večni parasit na vašim jezičurinama!) Reč; kao smisao. Reč se ne mora odnositi na realnu realnost nego može biti apstraktni smisao i obrnuto, (Opet paradoks posve realnog značaja.) Isto tako i veći kompleks reči koji sačinjavaju pesmu: »U mojirn snovima mrtvi ustaju a vozno karte Vladivostok— Paris u snu korice su belih hlebova« (Lj ubomir Micić) Realna apstrakcija. Simultan izraz. Jednostavnost. Jasnoća, Reč: kao faktor asocijacije. Zakon psihologije neubrojiv. Primarnost dogadaja a sekundarnost njegove psihologije, Reč nema psihologije, Reč je cista apsolutna, Katastrofa hidroaviona zbiva se bez psihologije i logike a pesnik dolazi »do toga« putem asocijacije, Asociacija je moćno sredstvo zenitističkog punog ízraz u pesmí, Kad govorim o Lenjinu mogu misliti ne samo na Rusku Revoluciju negó i na njegovu radničku košulju Trockijev elektroautobus i ćrezvičajku, Kad gledam Charlie Chaplina ne mislim, samo na malog Jackie Coogana nego i na ženu koja je u kinu pukla od smeha kao čudo Isusa Hristosa, Kad vidim mramornu banku onda vidim i šibera što se ceri iz sviju barova i pozorista —• vidim političara kako »moralise« kroz ključanicu ogromne kase vidim vas malogradani koji ste te-

18