Zenit

Kinofilm u Rusiji

Posle revolucije sva kinematografska poduzeća ujedinila su se u sveruskom »Foto-kino komitetu« čije je delatno središte, naravski, bila Moskva u kojoj su se tada kao i danas nalazile najvažnije kinematografske tvornice. U gradovima su se organizovale foto-kino sekcije a takova jedna sekcija (najveća. u Rusiji) organizövala se i u Petrogradu. S oktobarskim prevratom i nacionalizovanjem sveukupne industrije (kinematografske) položaj se naročito izmenio. Posle se težiste prenelo iz Moskve u Petrograd. To se bilo vatreuo iskušenje ruske umetnoati. Mnogi umetnici objašnjava time da je Foto-kino komitet u Moskvi svatio nacionalizovanje kiuematografske industrije. i to naročito u poslednjem perlodu uove ekonomske oplitike, dosta čudno. Po eksemplarnoj izjavi D. 1. LeŠčenka komitet je ргеtvorio kino u bazar. U poslednje vreme napravljena su četiri velika filma medju njima i film propagandnog karaktera posvećen gladi »Beskrajna nev о lj a« što ga je sam Lešćenko doneo u Berlin. О sim toga napravljen je film za protivversku propagande »Č u d о tv o ra c« koji je doživeo ogroman uspeh. U umetniekom pogledu svracena je sva pazuja na organizovanje kinematografskih škola. Tako na pr. »Škola filmske umetnosti« broji medju svojim slusačima oko 65% proleterskog elementa. Škola postavlja si zadaću da stvori kino-artista potpuno nezavisno od pozorista kao sto i uopšte po rečima D. I. Leščenka u Rusiji za razliku od Evrcpe, pozorište i kino nemaju nista zajedničkog. ü školi filmske umetnosti veliko mesto namenjeno je plastici i Dalkrozovora sistemu. Osim toga postoji škola kino-mehanika koja se sastoji gotovo sva iz proleterskog elementa. Izdaju se i casopisi za kinematografiju koji dakako nemaju ništa zajedničkog sa nemackim časopisima kojima je jedina svrha gnjusna reklama. Obrazovana je uz komitet i literarno scenska sekcija za priredjivanje inscenacija i za strucno prosudjivanje о izvanjskim scenerijama. Amerikanski filmovi i to naroeito t. zv. kaubojskog tipa vrlo su obljubljeni u Rusiji. Slicnn velike uspehe dozivlja-

vaju filmovi skandinavskog povekla. Mora se još istaknuti. da. se u pitanju kinofilma i to s urnetnicke i imlustrijalne strane Rusija nalazi u potpnno nezavisnom položaju te raože mirno čekati dok Evropa i Amerika dodju sa svojim proizvodima. Plaéati ogromiii narodni novae za takva umetnîcka delà kao sto svi filmovi nekih nemackih fabrika nema za Rusiju nikakovog smisla. Naprotiv uprava sprema i borbene mere protiv protiizakonitog uvoza filmova mimo kino-komiteta i moskovskih orgauizaoija коjе će ujedno i zabranjivati prikazivauje takovih filmova.

L. M.

Kompozitor Prokofjev

S. Prokofjev rodjeu je g. 1891. ü njemu jednostavno kljuca mladi stvaralacki zanos, koji je tako praizvoranda bi bilo teško na ikoga pokazati kao njegovog pretecu. Može se ustvrditi da u delinia ovoga kompozitora nalazimo idealan izraz i bas tako vu manifestaeîju savremenoga zi vota. S. Prokofjev » svojoj sintezi zedj je pravc praizvorne divljine. grimasa jezovitih fantoma, delovanje do neizmeruo izoštreiie uobrazilije i kraj jeclnog naivnog svatanja prirode i života užas prezira. ü jedinom njemu posedujemo pravog i jedinog pretstavnika našeg vreraena u kome se oseéa život kao stvaralaëko delo a ovo kao pravi život. On. zna da se ujegovo poslanstvo sastoji u tome objaviti se u stvaralaëkom nagonu života. Od oba pravea u svotu tonova: diatonickom i bromatiëkom ovaj poslednji je Prokofjevu stran. S diatonikoni grasten je s najdubljim korenjem ruske narodne pesme i njezinog prabitka. U psihološkom smislu čini mi se da je put, koji leži pred Prokofjevom vrlo pin dan. pošto u sferu stvaralacke muzicke sinteze unaša nove elemente u izraz života dose. Isto tako sto se tiče ëistog pouenog zldanja, pošto neobiëno obogaéuje polja culnih utisaka. Mi želimo razvitak stvaralacke delatnosti ovog kompozitora na polju pozorisne muzike (dramatske) i to zato sto ruska opéra boluje na preoptereéenju staticke opisne i hladno-objektivne muzike. Dok je Stravinski s mukom savladao Korsakova i zavodni francuski impresionizam, pokazuje se Prokofjev veé u prvim svojim kompozicijama prema sadašujosti kao slobodan i neovisan urnetnik. Odrmah se ocitovao kao jedan od najvrednijih ruskih muzicara u nasim danima.

I. G.

Rodčenko; Konstruktivna forma u prostoru

Deklaracija na međunarodnom kongresu

(koji je održan u Diseldorfu 29—31 ma ja 1922) I. Nastupam ovde kao zastupnik casopisa »Vješ« koji je organ medjunarodnog mišlenja i koji sjedinjava sve vodje nove umetnosti gotovo sviju zemalja. II. To mislenje karakterizovano je težnjom, da se otkloni subjektivno-vizionarno posmatranje sveta a da se sagradi sveopste-jednoznacajno-realno. III. Dokaz zato, da je to mislenje medjunarodno jeste ëinjenica. da su u Rusiji za vreme sedmogodišnjeg perioda potpune odrezanosti postavljeni isti problemi kao i ovde kod nasih prijatelja na zapadu, a da jedni o drugima nismn imali ni pojma. U Rusiji tvrdom ali i plodonosnom borbom pokušalo se ozivotvoriti novu umetnost u društvenim, državnim i sirokim dimenzijama. IV. Pri tome smo nauëili, da je napredak umetnosti ntogué samo u onorne drustvu, koje koraca u velikoj celini ka novoj formi organizacije. V. Pod tim napretkom mi razumevamo; oslobodjenje umetnosti od zadaée cia bude nakitom, dekoracijom i zadovoljenjem éudi manjine. Taj napredak sastoji se u tome, dokazati i objasniti, da je stvaranje pravo sviju Ijudi. Zato mi uemamo ništa da radimo s onima, koji kao monasi u manastirima s umetnosti obavljaju službu božju. VI. Nova umetnost biée izradjena na osnovi koja nije subjektivnog, nego sveopšteg karaktera. Koja je ustanovljenje kao znanost i pd svojoj prirodi konstruktivna. Ona ne sjedinjava samo zastupnike tako zvane ëiste umetnosti, nego sve one koji stoje na predstrazî

1S ZENIT 18 ОКТОБАР ШЈ* ЖшЈк X Ж JL Ж. OKTOBAR