Zenit
srao ustrajali r a dom, razvili smo zenitističku akciju i delovanje na celom Baikanu i celoj Evropi, u nekoliko pravaoa. (Dokaz su brojne novine i èasopisi a i zenitiste koji nisu pripadnici nase narodnosti). Posle prvili tenu I ! ja zenitističkog pesnistva, koje je oznaöio Lj. Mîcić sa »Reči u prostoru« (napisane niese ca jula -avgusta 1931. Vidi Zenit br. 7) objavljcn je u god. 1922. znacajni »Kategoricki imperativ zenitističke pesničke škole« kao program i osnova rada sa jasnim i odredenim principima nove anti-estetike. (Prvi put, da je kod nas iznesen jedan odreden pro gram novog pesnistva!) Zatim, propagiran je zenitizam kao opšte-nova pojava u svetu (Min IrenBerlin) s pesmama ; Lj. Micića, V. Poljanskoga, 1. Golla, F. R. Behrensa, S. Živanovića, E. Dunđeka, M. Radoviéa, a dokaz je, da su svratile pažnju radi svoje originalnosti, što su preštampavane u nemačkim dnevnini listovima. prevađane u češkini i madarskim. Sera letaka pod napisom Zenitizam, koji su bili svuda rasireni, izdana je i zasebna nemacka sveska Zenita br. 16 u prevodu Nine-Naj. Ta sveska je poslužila za bliže iipoznavanje i delovanje našeg pokreta van granica nase zemlje. Nadalje, pružili smo moguénost, da se u nasoj zemlji upozna ruska nova umetnost po najboljim savrerneniin predstavnicima (Zenit 17-18), koji su isto tako u borbi sa vetrenjaeama kao i mi. Priredili smo u samoj redakciji Zenita i meduiiarodnu galeriju nove umetnosti, gde su zastupani svi smerovi nove umetnosti u originalima, da se napokon pruži moguénost bar onima sto se vole razmetati poznavanjem nove umetnosti. neka vide kako nije istina, da »ekspresionizam je ono isto sto u Francuskoj zovu kubizam« kako je to napisao jedan idiot i skorojevié. (Glaleriju je posetilo dosada 5 ljudi i 1 žena od kojih nitko nije bio îz kulturnog centra Zagreba!) Izdano je i posebno izdanje Zenita za ulice kao dnevnik. Objavljen je i Dada-Jok V. Poljanskoga, ko jim je na jedan jedinstven i duhoviti način paralisan uvoz i pojava degenerisanog evropskog surogata, poznat pod imenom »dadaizarn«, Isto tako znacajna je njegova pesma »Laso materi božjoj oko vrata«, ko ja je izazvaia i miševe iz rupâ (Zenit br. 12). Napokon, kao treéu svesku u izdanju Zenita, objavili smo teškom mukoin prvo zenitističko delo »Kola za spasavanje« od Lj. Miciéa, či je je prvo izdanje bilo po kr. drž. oclvetništvu u Zagrebu zaplenjeno iz nedokuéivih razloga. Dokazivati naširoko praznoglavost i šupljikavost protivnika zenitizma izlisno je, posto se ona u vremenu saura dokazuje i bez dokazivanja. Nadamo se, (la éemo u buduéoj godini imati jos vise zapreka i poteškoća, tim vise, pošto je ta godina predvidena za konstruktivui metod akcije i rada. Jos rnnoga delà cekaju da »ugledaju svetla« (Poljanski: Panîka pod suncem Arhipenko: Album i dr.) Sretna vain dakle ta nova godina, u kojoj takode nećete biti posteđeni od zenitističke bure i poplavc, ko ja na va su zalost hara u nasoj zemlji veé dve godine, a vi niste uspeli da pronađete drugog leka sem intrige, socialnog bojkota denuncijacija i progona, otpuštanja iz državne službe te slabačkog podsmeha i javnog éutanja. Cuti te klipani entité, možda ce se jos ipak netko naéi. da u istoriji zabeleži, kako ste doista bili budale, a ne »filozofi«. Prosit! Doista steta što nemamo jačih protivnika (mi éemo ili veé stvoriti ! ) za koje iniaino uvek toliko snage, da ih nabijemo na zenitisticki kolac. Prosit! Ovaj netužni nekrolog, tebi mrtva žabo, gospo 1922. da ti i mi odgudimo opelo. Crkla si opet u krilu pelivana. Nase antisep ticke pilule stale su u grlu brojnim tvojim sisaveima, kopma si davala previše života. Oui su ti zato lažuo pevali pesme prigodnice, štampali knjige, izdavali u slavu tvoju časopise od muhinog veka sve zato da ti se nlažu i da ih primes u svoj godisnji kalendar. Samo
tuga im je velika što pomiru zajedno s tobom gospo godino mrtva. Sve te pisanije nisu imale ni toliko vitalne snage, da prekorace onaj kratki ponoéni kora cié u 1923. Zbogorn kučko, živećeš u džepovima pelivana ali ne u dusama zenitista. Prosit!
Uredništvo ZENITA
MAKROSKOP
I. ZENITISTICKA VEČERNJA U BEOGRADU.
Dana 3. januara 1923. održao je g. Ljubomir Micić prvo zenitisticko predavanje u Beogradu (Velika dvorana II. Gimnazije) »Zenitizam kao balkanski totalîzator novoga života i nove umetnosti« pročitavši zatim i nekoliko mesta iz svoje knjige; Kola za spasavanje. Slučača je bilo upravo toliko, koliko je potrebno, da se predavač najozbiljnije začudi i zabrine za njihovu i svoju sudbinu. Jedni su došli, da čuju sto »ludak« ima da kaže ne-ludacima t. j. »genialnima«, a drugi što nisu došli, bojali su se da ne budu ismejani i da »ludaku« ne iskažu veliku »cast«, da jos posete i njegovo predavanje. Prevarili su se i jedni i drugi. Predavanje bilo je napisano »akademski«, i predavacu je potpuno uspelo da i malima uéini velike stvari razumljivim, prostirn i jasnim. (Dokaz je zato i nagli ob rat beogradske štampe.) Oni, medu prvi ma, koji su svakako pokazali viši stepen vrednosti, imali su bas radi toga i smelosti da priznaju i sebi i drugima ono, sto im možda nije u taj cas prijalo. »Tribuna« odnosno njen glavni urednik poslc preclavanja, napisao je u svom jednostranom élanku, medu mnogo netacnih a možcla zlo nemišljenili opservacija i ovo: »G. Ljubomir Micié trci. . . Sinoć me je jedan prijatelj odveo na predavanje g. Ljubomira Micića pronalazaéa zenitizma, koji je zasada poslednja reé umetnosti. Nasa javnost je zlobno i nemilosrdno, kao što je uvek zlobno i nemilosrdno srednje mišlenje, misîenje veéine, dovoljno terala sprdnju sa ovira krstiteljem nove umetnosti .. . Opšte je mišlenje da je g. Micić lud« »Međutim istina je u tome, da je g. Micié mnogo manje lud, nego što izgleda. On je, naprîmer, rekao sinoé vrlo mnogo pametnih stvari. (Ovo on nipošto ne smatra za pohvalu. Op. ured.) Dobar deo njegove »zenitozofije«, mogao bi da uđe u čitanke za školsku upotrebu. (Ovo naprotiv veoma prija, pošto to za njega predstavlja vécu vrednost od élanstva napr. francuske akademije. Op. ured.) . . .« »i ovaj éovek, koga su proglasîli za ludog, govorio je pametno, razumno, zrelo i iskustveno . . . Zatim g. Micié ima neobiéno jasne i plodne politiéke ideje. On je za zbliženje balkanskih naroda, u kojima on vidî novu snagu i koji su pozvati da dadu civilizaciji svoj prilog.« »G. Micié je putnîk koji očajava što nema sudara vozova.« »Ko od nas sme prvi da se baci karaenom na g. Miciéa« »G. Micić nije lud« Nu sam dan preclavanja donela je »Samouprava« élanak iz koga vadimo slecleée: »Ljubomir Micié je înaée od onih mladih ljudi u umetnosti, koji zasnivaju svoje težnje na novim bazama konstruktivizma. On je jedan od prvih, koji je kod nas uzeo borbeni stav prema svemu što je staro, preživelo î klasiéno. Kao takav on je neosporno jedan od najsimpatiénijih knjizevnîh ljudi na Baikanu.« »Micié je éovek od buduénosti, u kome ée mlade generacije naéi oličenje bune protîvu svega što je u umetnosti staro, dogmatiéno i formalno. Stoga njegovo predavanje treba posetiti sa najveéim interesovanjem.« Ovo ne iznosimo radi nikakovog drugog razloga, nego samo da mnogima u Zagrebu porastu zazubice, pa i samoj zagrebackoj stampi, koja je evo ovom prilikom dobila jedan osetljiv kulturni samar. Mi nismo tašti a nisrao vise ni skakljivi.
69