Zenit

SADRŽAJ - PROGRAM

zenitističke večernje 31. Januara 1923.

I. LJUBOMIR MICIĆ 1 ZENITIZAM KAO BALKANSKI TOTALIZATOR NOVOGA ŽIVOTA I NOVE UMETNOSTI (opšti tumač zenitizma î zenitozofska rasprava) 2 _ KATEGORIČKI IMPERATIV ZENITISTIČKE PESNIČKE ŠKOLE (osnova za novu antiestetiku - vidi »Kola za spasavanje«) 3 AEROPLAN BEZ MOTORA (a—b, najnovija konstruktivna zenitistička poezija) 4 SLOBODNI PAD (sinteticka novela) 5 SUD POROTE (zenit-groteska. Mali čin velike drame)

II. VE POLJANSKI 1 ALARM (pobuda i poziv na zenitističku bunu) 2 U SLEPOM CREVU PAROBROD (paradoks - priča iz 1001 mraka) 3 LICE KOJE ZVIŽDI (balkanska neozenitistička akrobatika) 4 SMEH PUŠAKA (komična tragedija) 5 _ a 300 HILJADA UDARACA U SEKUNDI (ultra-novela) b TIK-TAK KAO RAK U FRAK (mašinski večernji marš pesma)

ZENIT-MEĐUNARODNA GALERIJA NOVE UMETNOSTI : Arhipenko (Rusija) Behrens-Hangeler (Nemačka) Delaunay (Francuska) Freudenay (Nemačka) Gecan (S. H. S.) Gleizes (Fraucuska) Gringova (Rusija) Hansen (Danska) Lisicki (Rusija) Lozowick (Amerika) Moholy - Nagy (Mađarska) Üarsur. (Kusija) Willink (Holandija) Zadkin (Rusija) sommaire: programme: de soirée zenitiste 31. janvier 1923.

1 - zenitizam kao balkanski totalizator novoga života i nove umetnosti

LJUBOMIR MICIĆ

1 ZENITIZAM KAO TOTALIZATOR NOVOGA ŽIVOTA Zenitizam je divlja provala na siroki krater balkanskog vulkana. Balkan je vulkan nepoznate snage. Zenitizam je provala iz duboke potrebe za unutrasnjim oslobođenjem čoveka od zaprašenog atarocvropskog akademizma i njegove antičovečne pereno spore. Od toga neživotnog pustog akademizma zapadnoevropskih moljaca, koji su izgrickali vise knjiga i papira od sviju pacova sviju Inka - sviju kontinenata stradalo je i prigušeno mnogo rasa, ranogo ljudi propalo je ranogo mladih i krepkih generacija. Pod iažnira i praznim vidom »kulture«, koja je u svirn dodanasnjim manifestacijama doživela svoj najsramniji epilog u možda poslednjem svetskom krvoproliću uvažani su svi zapadnoevropski kulturni brabonjci bez ikakve kontrole i carine. Bezbrojne sanduke s otrcanom markom »Evropa*, koja još moie da imponuje samo onima što ciste cipele po ćoškovima velikih gradova, primao je gotovo bez razlike svaki naš covek, jer je dugovremenskom reklamom stečeno lažno uverenje, da je sve to najbolje i jedino među jedinim. Ta nesretna balkanska nekulturna nirvana i liipnotički san, sugerisan od bezimenog i nepoznatog su gestora übio je u našoj prošlosti nasu široku dušu, obmanuo naš etički duh, zarobio naše veliko i dobro sree. Najvažnije motorne elemente koji uvek safcinjavaju cistu individualnost jedne rase progutala je jedna gladna, pohlepna i histeriena žaba koja se zove; Evropa.

Zenitizam je zato stvoren iz rasne nužde; za neovisnosti, za afirmaeijom nase mladosti i zdravlja stvoren je kao protuteža evropskoj paralizi i degencraeiji koja je neizlečiva. Evropa, može samo da se ponovo rodi, oplodena sirovom snagom i novim semenjem a nipošto da se preporodi sama iz sebe. Zenitizam lioće da posluži ljudima da vole život î rad, kao vitalna energetika. Zenitizam hoće da posluži ljudima, koji osećaju veličinu patnje, da budu medusobna braća i drugovi. Zenitizam hoće da posluži ljudima kao osveštavanje novoga čoveka u novome životu, koji je nepomirljiv neprijatelj papirnatih filozofija i roraantično-pesnickih fraza. Zenitizam hoce da posluži svima ljudima kao balkanski totalizator, koji treba da postane nova jaka baza uvetovana svima dosad nepoznatim pozitivnim elernentima nase slavenske rase i svečovečnosti. ükratko: vreme je dovoijuo široko, da primi napokon i uas istoenike u svoja kola, koja su bezbroj puta u dvadeset vekova projurila pored nas i preko nas, ostavijajući za sobom samo krvave tragove. Mi dosada nismo imali ni smelosti ni snage da se povezerao u tim kolima. Mi smo ležali samo po terazijama nase proslosti kao lesevi i lubanje, oboreni i gaženi n lierojskoj borbi za slobodom našega tela. Nasa herojska tradieija je velika i nenadmašiva. All tradieija nase kulture uopšte, veoma je neznatna, bezliona te zato nesrazmerna prema tradieiji fizičkog heroizma. Mi zato nismo nimalo malodušni. Šta vise; mi smo ponosni sto se nalazimo u vrtoglavom periodu vremena, koje danas imperativno traži, da se samo naj-

medunarodni Casopls za zenitizam 1 novu umetnost GODINA "21 ZENIT “ FEBRUAR revue Internationale zenitiste et de l'arl nouveau 1923. Urednlk : LJ. MICIĆ Zagreb, Starfevlćev Irg IO SHS Directeur: L. MITZITCH Zagreb, Starćevlćev trg IO