Zenit

Маријан Микац: Ефект на дефекту.

Песме са предговором Љубомира Мициha и Маријана Микца. Наслсвну страну цртао Јосиф Клек. Издање »Зенит« 1923. Још много лре, него je овај млада чоиек уопео, да завири иза кужних двери југословенеког песничког олтара, он je постао зеншшста од морнареке капе, пa до вршка американских цилела- Његове песме лаке су као аеропланска крила a заједљиве као јодова тинтура. Ништа мање и ништа више. Зашго je Маријан Микац баш зенитистички песпик? Зашто није постао, рецимо, каријерски песник? У нашој земљл, уопех ших иоследњих, апсолутно je загарантован и заштићен законом, друштвом и штампом, као и »друштво за заштиту животиња.« Нешто, нешто слабије. Али ипак, ми желимо одговорити иа прво и на друго питање: зенитизам je y овоме песнику пробудио све оно што треба да сачињава новога човека и новога пеоншка. A то je y овом случају и вајвећа његова вредност. То je један од битних успеха зенитизма као и самог песнжа. који je најбоље oкарактерисао овоје веровање, себе и свој став, y песми која завршава једноставним речима: »И ово иије дрека оних што иду на вашар,« Тако јо! У томе je цед песник. који je сво јом првом књитом забележио јасан ефе-

кaт на дефект)} бледог и фразероког парнаса-

КАНДИНСКИ KANDINSKY

Александар Архипенко: Нова пластика

са предговором Љубомира Мицића. Штампано y 100 примерака. Издање »Зенит« 1923. Распродано. Проценат уметничког аналфабетизма код нао, неослорно je већи од продента неписменостл, којом ce наши отаџбеници врло често поносе. Зато о уметности уопште или о скулптору Александру Архипенку тешко je говорити пред уображеним аналфабетама и свезналидама. 0 Александру Архипенку, данас, не може ce peћи са паше стране ни почетна ни коначна реч, пошто je ои већ давно лрешао ону границу, када ce још имало права посумњати y његову позитивну вредност. Велкмо давно, јер све штo je било пpe рата, за нас то све значи: давно! Ево шта пише немачки берлински лист поводом Зенитовог издања »Нова Пластика« »Ако ce хоће данас да говори о модерној скулпторској уметности, то ce мора пре свега опоменути име Александра Архиггенкл. Као што je Роден, y једном прошлом деценију, на томе пољу био водећи уметштк. талш je данас Архипенко неоспорна прва стваралачка снага y новој пластиди можда једина уоппгге- Он не надмашава само друге скулпторе нашега времена по квалитету и у-