Zenit

MA KROSKOP

Бранко Be Пољански: Паника под сунцем. Издање „Зенит “ Београд 1924. Шеста књига колекције међу народних зенитиста.

У нашој каљужи сентименталних и профаних стихотворенија, чији су аутори из, незнања означени као песници, ретко цвату сунчани лотоси. И ако их има више него je то званично допуштено има их упркос крекетавих жаба и краставих жабаца. Не треба много мудрости, труда ни талента, па да се постане „признат“ лесник или „чувен“ књижевник у нашој светлоумно] зем.ъи. Зна се: лакше je бити с новинарима „добар“ него бита добар лесник или бар просечан књижевник. Лакше je свидети се публици и пролазницима у књижевности, него баталити конвенцију и ратовати против вековних заблуда ових бедних пролазника. Ретки су лотосови цветови у нашој поезији. Да нису зенитисти можда ти лотосови цветови, на којима почива светлост наше стваралачке савремености ? Да није зенитизам оно ново поглавље у југословенској књижевности? Можда he и ова питања добити потврду у скором времену, када he морати необориве чињенице утврдити нови ред и поредак на загуниьивом српском парнасу, Забадава, та] српски парнас и олимп, бедан je без зенитиста. Узалуд je хтети силом истргнути најбитније поглавље из недовршене књиге нове књижевности, пошто he и деца моћи видети, да je књига лишена својих најелементарнијих делова. Та деца he врло лако и врло брзо демаитовати своје учитеље, као и оне, који се туђим перјем срамно окитише и пођоше баш оним путевима, које су им прокрчили мрски зенитисти. Оволико уз нову кньигу Бранка Be По/ъанскога Паника под сунцем, коja je зато овде, да гласно докаже, како и у бари наше поезије има лотосових Цветова новое и сувереног полета и елементарне снаге новог балканское духа.

Прва међународна изложба нове уметности у Београду (Сала „Станковић“ 9 -19 априла 1924.)

Запреке су биле огромне али јака je победила и остварила једну импозантну манифестанту сликарске нове уметности, у Београду. Никакав бојкот није имао дејства. Значај се ничим није могао умањити. Без прете-

ривања, број посетилаца није био велик (зато ce je једнодушно побринула београдска штампа) али био je већи него смо ми сами очекивали. Нико се не може потужити, да му на јасан начин нису објашњене све тежње нове уметности и све елементарности новога сликарства. Г. МициН je готово сваком посетнику одржао једно предавање, не пуштајући никога да лута у лавиринту и да има „своје мишлење“, које искључује могућност правилног посматрања. Формално, то je била прва зенитистичка академија за нову уметност и ново сликарство, која je трајала 10 дана. Званично културни Београд, без икаквог изненађења, био je отсутан. Та било je заступлено 12 држава са 110 оригинала па кога да то интересује у Београду, поготово, када je то Зенитова изложба. Поред Кандинскога, Архипенка, Задкима, Делонаја, Глеза, Лисицкога, Лозовика, Билерове, Петерса, Паладинија и још много других, могло ce je видети и прве зенитистичке сликаре Петрова и Јосифа Клека са својим арбос сликзма. (Арбос je Мицићева реч, која служи за ознаку зенитистичког Клеконог сликарства, о коме he у Зениту бити опширније говорено.) У вези с овом изложбом зна се, да су се у редакцијама готово свих листова водили ратови, да ли да се донесу уобичајена обавештења за публику или не. О приказима не треба ни да се говори. Та ми нисмо странци него само пречани. Можда би све то другачије било, да je у сред сале био обешен ЈБубомир Мицић. Посета би сигурно била у гомилама. Али И уметничко оделење од три лица (једно брадато и два обријана) посетило je изложбу на дан затворења. Која част и чест. Госп. начелник био je толико одушевљен, да je на опроштају врло љубазно нагласио, да то није било хотимице, удовољити својој знатижељи баш на последњи дан. Госп. МициН je такође љубазно додао: као обично увек стижете последней ! Да ли сте још можда знатижељни, ко je био најинтересантнији посетилац изложбе! Свакако она господа, која „добро разуме уметност“ и која се скоро потукла са приређивачем, зато, што на светској изложби није заступљен и њен портретиста а он je велик и чувен уметник, пошто скоро путује за Париз. Да ли je некакав Колесников већ отпутовао за Париз? Штета, ако ни je!