Zenit
У првом случају употребљавају ce y слакарсгву сем само сликарских средстава и елемеитм природе, тако, да ce цео звук дела састоја ив диеју разноврсчиж, можс ce рећи: у основи разноврсних врста. У другом случају прсшзведем je садржај дела искључиво само сликарским средствсш. Последњи период развитка y сликарству, од импресионизма, може ce означиги сем осталих важних момената са мање ели више свеснах, ала увек ии плану, одгуравањем предметног звука. Последња конзеквенца oвoг догађзја јест потпуно одстрањење предметног звука, где могу само сликарски елементи да развију сасвим непомућено т. ј. јасно и чксто своја делозања. Поред, донекле окрутног схематизовања целе сторије уметности, докле су познати и докле ce могу погодити њезшш почетцег, може ce са сигурдошћу утврдитн следеће: Свеопште кретање уметничке мсторије - не обазирућн ce на мање ели веће скокове y страну јест догађај, којк ce аолагано одиграва, којн y својој исходвој тачдж има чнсто спољно практвчне целисходне разлоге. Поред тога може ce запажатн оно „чисто уметиичко “ , само као једва видљави ембрио, која ce и даље развија и расте док ce не створи пуаи лвк оног само уметничкога. Средњи период, који je y последњнм деценијама дошао до сзога закључењз, &ора ce каракт€ризоватм са мање или више савршсном равнотежож обих делова: оба круга круг сзета природе и круг света уметности поклапали су ce тако, да су створили чист двоглас. Данас стојимо y почетку трећег периода нсторије уштности, која ce може конвенционално назвати апстрактнн псриод. Неопходна могућност даљњег развоја овог перкода, лежи y унушр&шњој вредносши спољних средстава . Из тога може настатм унушрашња цглисходна организација изражајеих средстава, која по закону взазивају, њшиа најприличнаја деловања. Програм истражевања, којн сам предложгш „Руско / Академији уметнтких знаносши и (основана y Москви, y лету г. 1921.) отприлике пре 3 године, кмао je за основ споменуту тачку гледишта, која омогућује чвсто знанствене радове око „проблема уметности“. Овај крограм састојм ce нз трију полазних тачака, које следе једна за другом, a делимице су повезане међу собом, нераздвојбпо ; 1. Питање елеме шша појединих уметности, ооред чсга морају бити одељени основни елеаенти од споредннх 2. Питање нзградње ових елемената псред чега ова изградња може да остане чисто експериментална и да не примн живи пулс дела питање консшрукције. 3. Питање елемената и конструкције једаом тајанственом закону овог паузирања питање композиције. Прво питање — колико ce снаге може данас узети од појединнх елсмевата снаге сд разних уметностн - и то не само y разлучизању, вбћ a y најдубљој вези y увутрашњем ш спољњем испитивању. Минималне разлике разних уметности међу собом, повућиће код тога вероватно максималане снаге ддловања појединих уметности за собом, То је анашштки рад. С друге стране y колико ce то може данас предвидети видеће ce зајуднички корен свих уметности, што ce може постићи синтетичким методом. Друго питање , које y себи садржи, сем конструкције y уметностаи конструкцшу „мртве“ и „живе“ природе, откриће исто тако разлике разноврсних светова оделиће ове светове један од другог, и поред тога извети на видело њихово дубоко сродство. Треће питање, Koje je најтеже од ова три патања, оно треба да буде испативање бсз сваке учињене иредрадње и бгз сваке посгојсће традиције - водаће до проналазака, које ми данас не можемо слутити. To je један пут којам још знаност није ишла и коме je исходаа тачка следеће пмтање: која то нензмерна сила поседује тајанствени, давас нсвидљвви, и од сваког посматрања избеглн минимални плус да може муњевитом брзнтш стварати из једке коректне, ексактне, али мргве конструкције једно живо дело? ивде ce можда сусрећу пжтања душе уметноств и душе света, којој припада и људска Душа. Хоће ли ce и овде видети заједнички корен? Широка база овех намераваних истраживања немиковно повлачи за собом заједнкчки рад уметника, теоратичара уметности, научаика, позитивне и духовне науке. (Удружење и члансто „Руске Академије Наука почива на овој основи). Чини ш ce, сасвкш јасно, да ћемо моћи постићи унутрзшње сродство истом онда, (синтетичка уметност) када ћемо на најчастмји начин оделати међусобно поједине светове. случају морају ce основнн елементв ослободити од сввх сазвука и призвука, не у пракси, Heгo и У теорији , да бисмо и y себи могле примити и испитатн њихов апсолутни звук, њихову апсолутну вредност. И тако дуго, док Се H. п p . У сликарству, сликарски елементи буду вешали на скеле природних формз, остаће немогуће, да ce избегне призвук и да ce тако открије чисти